Пише: Свештеник Ненад Илић
Шта је то са нама мученички, а пали народе?
Како то сви желимо да будемо цивилизовани, демократски и толерантни па отварамо могућност да и истина и лаж имају иста права?
Да ли је заиста могуће да ћемо мазохистички и даље да трпимо погану секту на власти и да се јадамо и помажемо једни другима да издувамо сигурносне вентиле како не бисмо експлодирали?
Неостварени штребери и улизице осредњих и нижих способности искачу нам са екрана и насловних страна новина да нам објасне како су они гиганти борбе за нас! Деле лекције, свакоме и у вези са свачим, зато што секта најбоље зна?!
Изнад свега су се издигли. Изнад сваке памети и знања, изнад сваке професије, изнад сопственог народа и његове историје, народног идентитета, изнад вере и Цркве.
Да ли је икад Србија имала бедније заступање у иностранству и сама пред собом?
Слабост нам је на сваком кораку и на сваком месту. И у држави и у професијама и у породицама и у Цркви. И шта ћемо сад. Да кукамо и јадамо се до бесвести?
Ако су нам поклекли неки јерарси - опомињимо их, салећимо их као осице, молимо се за њих.
Ако је политичка сцена трула - мењај под хитно, ризикуј. Као - "пазимо да не изгубимо више него што можемо да добијемо". "Опозиција не ваља", а ми ваљамо?....
То што се власт годинама бави само тиме да сатре своју опозицију ништа нам не говори, нама паметнима? Тражимо нијансе и појаве политичких спаситеља... Којешта. Само се бавимо оправдањем сопствене неодговорности.
Јадно, недостојно једног народа који има историју коју има. А све као - због памети. Каква је то црна памет која само шири безнађе! Каква је то памет која само тежи да промовише свог појединачног носиоца, а не може да се угради ни у шта што би рашчистило одрон на путу.
Што пре ми морамо да скинемо срамоту са себе.
Многи од нас не могу да се погледају у огледалу, благо онима који могу, да би употребили све оно што им се са реклама нуди. Да би престали да се осећају као колонијални бедници, него да постану грађани света без бора и перути, са дивним осмехом.
Куцнуо је час кад нам више није допуштено да било ко кога познајемо каже било шта добро за секту која се издигла изнад Цркве, изнад науке, изнад историје. Да правда секту манипуланата који су изучили маркетиншка оруђа демократије и са злобним задовољством их примењују на поверену им "стоку".
Можда можемо да разумемо да без печата секте више људи који знају да праве паре не могу да их праве, да без секте нико не може да просперира у свом послу, да они без пара наседају на обећања секте, али ипак - рецимо свакоме од њих "Треба да те је срамота, алавче себични и неодговорни". Ако можемо без љутње, без трошења емоција, мирно, јер сви знамо да је то чињеница. Не желимо да осудимо заувек, не ваља кад се некоме укине излаз, него да ставимо излуделе и пале пред огледало, да се ако Бог да врате памети.
И немојмо више да говоримо да и ту не можемо ништа да урадимо.
Можемо и те како.
"Срам те било", "Срам вас било"! А не тражи расправљање. Сви све знамо. Понекад и мале речи, добро усмерене могу да имају велике последице.
И код не учини овако - помогао је секти. Нека не тражи себи сувишна оправдања.
Америка се може урушити под тежином себичних интереса своје владајуће класе, више о томе погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
