Др Чедомир Чупић, чувени професор ФПН-а, сада у пензији али још активан на факултету, такође је један од потписника подршке. Каже да су професори, логиком самог позива, дужни да свој интелектуални ангажман не везују само за позитивна знања која дају студентима него да та знања, кад затреба, демонстрирају пред самим друштвом.

- Другим речима, сваки професор мора да води рачуна о две моћи - о моћи знања и моћи савести, односно да иза свега онога што говори стоји и његово дело и живот. Стручњак без савести је монструм. И управо овде је проговорила професионална савест и ово је одговор како се брани позив када је једно друштво угрожено и када се његови демократски темељи, институције и закони урушавају и не поштују. Професори су дужни да реагују и то не тако да буду за или против неке политичке странке, већ да опомену све учеснике у политичком животу да нешто није у реду и подрже грађане који су ставили до знања да су угрожени. Нису ови људи изашли тек тако, велика је мука људе натерала на улице. Осим тога, не може професор студентима да говори, примера ради, о владавини закона и права а да игнорише оно што се дешава у најнепосреднијој околини, а посебно ако се у тој околини показује да се нарушава владавина права. Тиме професори показују да стоје иза онога што говоре.

До сада као да је недостајало храбрости и изјашњавање по овом питању је махом био индивидуални чин. Значи ли ово да је сада догорело до ноката?

- Када год су кризне ситуације, они који то најбоље виде и имају висок осећај одговорности први проговоре. Када се њима придруже и остали, онда значи да нешто није у реду. У демократским порецима демократија се одржава управо преко критике, контроле и надзора. Било која власт лако може да склизне и да се отуђи, али ако имате добре институције и контролне механизме и елиту знања која опомиње када неко нешто крши а за то не одговара, она је дужна да то што пре обележи. Што пре то уради, онда је то превентивно деловање. Када се упусти, онда је то гашење пожара. Нажалост, ми нисмо превентивно деловали и сматрам да су елите знања које су најодговорније за једно друштво заказале. Не можемо ми да окривљујемо обичне људе, на нама је одговорност. Ми не смемо из комфора или из разних погодности које добијамо да будемо слуге и послушници који своју плату треба да правдају ћутањем.

Имате ли претпоставку како ће власт реаговати на ово професорско оглашавање?

- Мислим да је ово велика опомена за ову власт која више не заслужује да се одржава јер су врхови те власти отишли предалеко, нарочито један човек који је преузео све оно што је везано и за извршну и за управљачку и за законодавну власт. Он је сада кренуо и на правосудни систем, изашао је из оквира својих законских овлашћења, а то је тежак прекршај. То је тешко дело и институције би требало да реагују. Видели смо да и Трамп, који важи за најмоћнијег човека планете, не сме да узурпира, нити прекорачује овлашћења. Када је донео уредбу о забрани уласка у САД људи из одређених земља, то му је зауставио регионални судија. Овде имамо човека који је све преузео у своје руке - Владу је претворио у свој сервис, Скупштину у апологетско тело које потврђује његове одлуке - и нико га због тога не санкционише. Вучић да има имало свести, да не говорим савести, сам би поднео оставку.

Може ли се очекивати нека врста одмазде власти због давања подршке протестантима?

- Ако крену у одмазду, а то је један облик насиља, завршиће на исти начин. Ја не препоручујем насиље. Онај који посегне за насиљем завршава на насилан начин. Ја им препоручујем да се повуку у своје приватне животе а председник републике да оде са тог места достојанствено како би сутра могао слободно да се шета Калемегданом. Успут, требало би донети закон по коме човек који је једном био председник државе не би требало да има ниједну другу политичку функцију управо како би се одржавао дигнитет институције председника.

Како ви гледате на ове грађанске протесте, чини се да су захтевима спрам власти, али и спрам опозиције покренули питање промене целог партократског система?

- Захтевом за сменом председника републике који крши Устав и законе или законе употребљава онако како њему одговара грађани су показали да су тачно видели шта им се дешава и шта ће им се дешавати. На делу имамо манифестацију популистичке диктатуре са тиранским карактеристикама, а то је погубно по политички живот и за грађане. Према томе, из овога треба извући поуку да никада више не треба дозволити било којој власти да иде изван закона.

Како бисте описали ово тренутно стање у политичком животу Србије? Као да је зацементирана моћ једне странке а обесмишљена снага и улога опозиције и то из два разлога: власт је надмоћна и узурпирала је све полуге да би то остала, али и опозиционари су таоци сопствених грехова из прошлости?

- Демократија не може без партијског плурализма. Ми сада имамо фактички једнопартијски систем и владајућа странка се размеће чињеницом да има више чланова него што је имала комунистичка партија у оном стварном једнопартијском систему. То је трагедија политичког живота. С друге стране, та странка и коалиција коју је направила све ради да потпуно уништи опозицију чиме руши и политички живот и демократију. Зато је и добила људе на улицама. Опет, људи у опозицији који су правили грешке треба да схвате да више никад неће добити шансу да поново владају. Немам ништа против тога што се у ове протесте укључују политичке странке, али нека прво између себе изаберу најчасније и некомпромитоване чланове и нека их истакну. Они стари евентуално могу да помогну саветима па и да на основу својих лоших искустава помогну младима да не понављају њихове грешке.

Да ли једина опција опозиције да бојкотује предстојеће ванредне изборе у најави?

- На изборе се под оваквим условима не иде. Између осталог, потребно је под хитно да се измене два закона и то би била прва претпоставка за изборе. У оквиру Закона о влади треба донети став по коме у тренутку кад се распишу избори сви чланови владе морају да напусте та места и постану најобичнији чланови својих партија а да се формира техничка влада са помоћницима и стручњацима која ће обављати најнужније послове. Овим би дојучерашњи министри изгубили имунитет и могућност функционерске кампање у којој би у изборне сврхе користили државне ресурсе. Такође, председник државе не би смео да се појављује на било ком предизборном партијском скупу, јер он је председник свих грађана. А и код председничких избора истог момента када се распишу, председник треба да напусти функцију коју преузима председник скупштине, а он у кампању иде као сваки други кандидат. То би била равноправност и сви би имали исте стартне позиције.

Уколико опозиција бојкотује изборе, можете ли да претпоставите како ће изгледати политичка сцена након тих избора?

- Могу. Имаћемо парламент са 100 процената подршке једној странци или коалицији, дакле оно што имамо у земљама диктатура и једнопартијског система. Питање је да ли ће им грађани то дозволити. У стварности, кад се узме укупан број бирача и број оних који излазе на изборе, ова власт има свега 24 одсто процената грађана који су за њу, а представља да је подржава више од педесет одсто грађана, што није тачно.

Не треба нова партија, него нови људи

Да ли је могуће да се направи нека нова политичка партија са неистрошеним и некомпромитованим људима?

- Није потребна нова партија, то је дуг процес. Потребно је да постојеће партије истакну своје најчасније људе. Наравно, не треба потцењивати и ни оне које су правили грешке, и они могу да помогну партији из позадине и тако показати како нису ту из личног интереса већ из општег. Знате, многи од тих људи су сатанизовани и залепљене су им најпогрдније етикете. Колико је само њих лично председник државе назвао лоповима. Зашто те лопове нису процесуирали? Обашка, што он то не сме да каже. Може евентуално да каже - пријавио сам лопове тужилаштву или да га, кад год назове неког лоповом, контактира тужилац па да исприча шта зна о том криминалу о коме говори. Овако се само прави циркус и блате људи.

Прочитајте ОВДЕ зашто Лазански каже да Србија треба да остане војно неутрална. 

Извор: Ранко Пивљанин/Блиц