Нова сазнања о историји Месеца
Ниједна свемирска мисија досад није испитивала тамну страну са површине. Чанг'е-4 је прва добила прилику да истражи тајанствено подручје Земљиног природног сателита.
Тамна страна, која се не може видети са Земље, се у неким кључним стварима разликује од познате „светле стране". Површински слој је дебљи, старији и више изровашен кратерима. Сем тога има много мање „марија" (тамних базалтних „мора" које је створила лава) него на светлој страни.
Чанг'е-4 је наводно слетео у кратер по имену Вон Карман, 180 км широко удубљење на јужној хемисфери тамне стране. Тај кратер је у Еиткиновом басену - много већој рупи издубљеној на Јужном полу Месеца.
То је најстарији, највећи и најдубљи басен на Месецу, а формиран је пре више милијарди година, када је астероид пречника најмање 500 километара ударио у Месец.
Удар је био тако снажан да је астероид пробио Месечеву кору и зарио се у дубљи слој који се назива плашт.
Један од циљева мисије је да проучи материје из плашта разбацане око места слетања. То може да пружи увид у унутрашњу структуру и историју Месеца.
Подаци које су прикупиле летелице у орбити већ су показали да се површина басена разликује по саставу од брдашца који га окружују. Међутим, делови плашта на површини су само једно од могућих објашњења.
Месечево возило ће направити панорамске слике занимљивих локација, док ће спектрометар испитати минерале на дну кратера, као и стене разбацане око места удара астероида.
Сем тога, посебно конструисан радар ће „завирити" испод површине, до дубине од око 100 метара, како би се стекао увид у структуру површинске коре Месеца.
Након удара који је формирао Еиткинсов басен, дно су прекриле истопљене стене. Чанг'е-4 ће помоћи научницима да проуче варијације у њиховом саставу.
Прилика за астрономе
За тамну страну Месеца се дуго верује да представља идеално место за нарочиту врсти радио астрономије, која користи ниске фреквенције, јер је заштићена од радио таласа који се емитују са Земље.
Фреквенције испод 10 мегахерца се не могу користити за астрономска истраживања са Земље, јер их ометају радио станице и разни природни фактори.
Чанг'е-4 носи инструмент који се зове спектрометар ниских фреквенција (ЛФС) који користи ове фреквенције, а помагаће му слична направа са сателита Ћуећао у Месечевој орбити.
Циљ је да се изради нискофреквентна радио мапа неба и да се испита понашање Сунца.
Лиу Тонђи из Кинеске свемирске агенције (ЦНСА) је 2016. рекао: „Пошто је тамна страна Месеца заштићена од електромагнетских таласа са Земље, то је идеално место за проучавање свемира и соларних бакљи, као и за пријем сигнала из дубоког свемира".
Тако ће ова мисија попунити неке „рупе" у астрономским истраживањима и омогућити научницима да проуче космичке феномене на начин на који досада то није било могуће.
Месец и радијација
Неколико свемирских агенција намерава да у блиској будућности пошаље људе на Месец, на дуже мисије. Због тога је важно разумети потенцијални ризик од зрачења.
Земљина густа атмосфера и јако магнетно поље пружају добру заштиту од галактичког космичког зрачења наелектрисаних честица које долазе са Сунца.
Али астронаути на Месецу не могу да рачунају на ову заштиту и биће изложени честицама које путују кроз свемир брзинама блиским брзини светлости, што може да им угрози здравље.
Немачки научници приложили су дозиметре, који мере дозе зрачења коју апсорбује људско тело, зарад будућих експедиција и бољег разумевања природе честица са Сунца.
Прочитајте ОВДЕ застрашујуће упозорење астрономског друштва “Руђер Бошковић”.
Извор: bbc. com
