Пише: Владимир Пребирачевић, директор српско-руског центра Мајак
Војска САД-а се повукла кад су им све обавештајне структуре потврдиле да гомилање турских јединица на граници према Сирији нема само за ефекат плашење и празне претње. Да је пушка којом Турци прете пуна а не празна јасно је давао до знања и председник Турске Ердоган који ни једног тренутка није блефирао.
Напади из ваздуха су означили почетак операције. Курди су се нашли у незавидном положају и позвали су комплетно становништво на мобилизацију и пружање отпора а чак су предузели и гранатирање оближњег града на територији турске како би показали да су играч који се неће предавати и који зна и да нападне а не само да се брани.
Званичници Русије су рекли да се Русија неће мешати у овај сукоб на северу Сирије између Курда и Турске и да ће дојучерашње америчке савезнике препустити судбини и ратној срећи.
Сирија са друге стране наповиње да је то напад на Сирију али сигурно неће улазити у конфликт због Курда који су и даље на супротној страни у конфликту. Једино брзо решење је да се Курди повинују Дамаску и избегну већа разарања тако што ће признати централну власт а самим тим и променти ситуацију на терену јер услови које би морали испоштовати су моментално предавањенаоружања као што се то догђало у другим деловима Сирије.
Замисао Ердогана је да 3,6 милиона избеглица практично насели на север Сирије међу Курде или поред Курда у зависности колико војног успеха буде имао. Са друге стране Курди су и у сталном конфликту са разним формацијама терориста који такође делују у провинцији Идлиб. Мењање структуре становништва може али и не мора да допринесе миру који се прокламује као циљ.
Русија и Сирија стоје са стране и чекају развој догађаја али им на руку иде и одлазак американаца из тог дела Сирије а вероватноћа је велика да постоји одређена координација на плану правца операција које ће Турска предузети али не угрожавајући односе са Русијом. У овој ситуацији Курди имају један излаз а то је да траже помоћ Русије као глобалне силе која може да утиче на све стране у региону.
Уколико се тако нешто догоди ситуација брзо може да се смири уз максималан ангажман свих страна где ће интереси и Турске стране бити поштовани а све у светлу нових руско-турских односа. У Идлиб су иначе пребацивани терористи са свих страна Сирије заједно са својим породицама у склопу операција уништења терориста и демилитаризације региона које су заузели на почетку рата у Сирији. Американци су оптужени као неко ко снабдева оружјем терористе и да је њихов одлазак из Сирије предуслов за постизање мира на терену.
Дани пред нама ће сигурно показати да је лидерство Русије у региону на највишем нивоу. А да Турска има снаге и капацитета да се са највећим силама има што равноправнији однос и да у компликованој игри са више играча у Сиријској ратној игри може да испослује неке бенефите за своју земљу.
Најбруталније Путинове јединице дошле у Србију, више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
