Да лидери попуштају у својим ставовима видљиво је и из изјава тројице чланова Председништва БиХ, али и лидера СДА Бакира Изетбеговића. Познато је да су управо Изетбеговић и члан Председништва БиХ, Жељко Комшић, својим уветовањем око слања Годишњег националног програма (АНП) у Брисел зауставили формирање Савета министара БиХ.

Комшић је чак ишао толико далеко да је у једном моменту казао да је спреман да Савет министара функционише у техничком мандату и наредне четири године ако АНП не оде у Брисел. С друге стране српски члан Председништва БиХ, Милорад Додик, био је чврст у ставовима да АНП неће отићи према Бриселу по цену да Савет министара никада не буде формиран.

Међутим, ових дана видљиво је да сва тројица полако спуштају копља.

Тако је Комшић недавно изјавио да не би било добро да БиХ до наредних избора остане са Саветом министара у техничком мандату, те да је време да се нађе решење. Сличне изјаве дао је и Изетбеговић, који је навео да је крајње време да се направи коректан компромис у вези са формирањем власти на нивоу БиХ. Он је појаснио да тиме подразумева да се сви раније донесени закони и државне стратегије морају поштовати, али да чланства у НАТО неће бити док се не постигне нови договор консензусом трију страна у БиХ.

- Српске странке би избориле да нема чланства БиХ у НАТО без нове одлуке која подразумијева консензус, а пробосанске странке и ХДЗ да ће се сарадња са НАТО унапредити у оквиру који је одређен раније донесеним законима и стратегијама – казао је Изетбеговић.

То, изгледа, одговара и Додику, који је у четвртак изјавио како је за њега прихватљиво да АНП као технички документ буде послан у Брисел, без прејудицирања чланства у НАТО.

- Прихватљив ми је само документ у којем би писало да тај план не прејудицира чланство БиХ у НАТО – казао је Додик.

Да ли ће тројица лидера на крају постићи споразум или ће наставити са условљавањима остаје да се види.

Док се они премишљају Брисел с друге стране губи стрпљење и смишља начин како да власт у БиХ напокон профункционише. Како сазнаје ЕуроБлиц из дипломатских кругова у ЕУ, Брисел је чак спреман, уколико се лидери ускоро не договоре, да уведе један вид економских санкција БиХ како би их приморала на компромис.

- Познато је да су бројни међународни пројекти и огромна средства ЕУ намењена БиХ тренутно блокирана јер власт није успостављена. С друге стране БиХ не испуњавања ни бројне обавеза на које се претходно обавезала – наводи наш извор.

Појашњава да је за европске дипломате непојмљиво понашање домаћих политичара који данас обећају једно и на то ставе свој потпис, да би се дан касније предомислили и наставили у другом правцу.

Па, да ли Брисел економским или неким другим санкцијама, заиста може приморати лидере на компромис како би се власт на нивоу БиХ одблокирала?

Главни истраживач и координатор програма у Центру за примењене европске студије у Београду Игор Давидовић, сматра да економске или неке друге санкције Брисела не би биле довољан мотив за лидере да направе неки компромис.

- Не верујем да било какве санкције могу бити стимулативне. Да су то хтели урадили би то до сада. Мислим да су у Бриселу свесни да санкције неће бити стимулативне и да неће донети жељени ефекат. Нашим лидерима је власт постала потпуно ирелевантна. То можемо закључити из њихових коментара који иду од тога да „нам таква власт, уствари и не треба“, до тога „да можемо опстајати и без власти“ – подсећа Давидовић.

Он додаје да је БиХ јако далеко од било каквог напретка у европским процесима. Стога, како истиче Давидовић, шта год да се сада деси то БиХ неће много унапредити, чега су свесни и лидери који преговарају око формирања власти на нивоу БиХ.

Бећировић: БиХ је усамљено острво

Директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Зијад Бећировић, истиче да је БиХ већ у скоро свим могућим блокадама те да се стога налази изван ововремених токова.

- БиХ је усамљено острво, које мало кога занима, посебно не озбиљне међународне играче. Евентуално увођење санкција морало би се односити на појединце/правне субјекте, који су носиоци одговорних јавних функција и њихове финансијере (компаније и појединце) – истиче Бећировић. Он додаје да није присталица тога да се кажњавају сами грађани БиХ, него, пре свега, политички лидери, односно те структуре.

- Грађани БиХ су довољно кажњени са постојећим политичким водством зашто су делимично и сами одговорни – истиче Бећировић. Он каже да у оваквом стању и ситуацији у којој се налази ЕУ није сигуран да има воље, жеље и одлучности, да се уведу санкције.

- Политички лидери ће побољшати стање у БиХ и постићи потребне компромисе само тада када осете да је угрожена њихова позиција и њихово битисање – сматра Бећировић.

Прочитајте ОВДЕ  да ли је проширење ЕУ заувек мртво?

Извор: Блиц