Први се изнервирао француски председник Емануел Макрон, који је огорчено казао да је за повлачење Американаца из Сирије сазнао на Твитеру, а да Турска уопше није удостојила друге чланице НАТО било каквог разговора о својој војној офанзиви на Сирију.
Очигледно неке чланице НАТО игноришу своје партнере, али то је само врх леденог брега.
Америчког председника Доналда Трампа противници дуго криве што не цени НАТО и оптужују да подрива атлантску солидарност, а Макрон је сада и конкретно назвао неспособност НАТО да одговори на турску операцију "озбиљном погрешком" Запада.
"Француска, САД и Турска су чланице НАТО. Али ја сам, као и сви други, сазнао из порука на Твитеру да су САД одлучиле да повуку своје трупе из Сирије. И онда је још једна држава НАТО одлучила да нападне оне који су били регионални партнер међународне антитерористичке коалиције. То што се догодило у последњим данима је велика грешка Запада и НАТО савеза у регији. Мислим да је то увелико ослабило наш углед међу партнерима у околини и оних што су се борили с нама. Такођер мислим да то доводи у питање функционирање НАТО. Стога је важно да можемо да се окупимо и координирамо акције. Бар најмање три европске земље, Француска, Немачка и Велика Британија", сасуо је Макрон.
Заправо, НАТО се показао потпуно неспособним. САД су напустиле северну Сирију, а Турска је тамо започела војну операцију. Европљани су само могли да замерају председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану његову "бахатост" и да захтевају заустављање турске офензиве. Онда су се САД сложиле с Турском да обуставе операцију - и опет тотално игнорисале Евопљане!
Иако на Блиском истоку не делује званично НАТО него међународна коалиција коју су окупили Американци, свима је јасно да је то војна присутност НАТО. Али пошто је та војна алијанса показала да не може да координира акције својих чланица ни у Сирији, јасно је што су регионалне силе постале неповерљиве.
Ево каква је политика чланица наводно јединственог НАТО: САД су издале Курде, а Француска их и даље подржава, иако само дипломатски. Турска купује руски С-400 и своје војне операције координира пре свега с Москвом, а не са НАТО.
С друге стране, Трамп заиста слаби НАТО, али његови разлози су разумљиви. Он просто неће да САД сносе одговорност за Европу и да плаћају европску безбедност. Шеф Беле куће је у више наврата рекао Европљанима да сами морају да се брину о својој безбености.
Наравно да Трамп не може да распусти НАТО, али не крије да хоће да Америка доноси главне одлуке. Утицај Велике Британије и Француске на њиховог савезника у НАТО под тим условима је још мањи, да не спомињемо утицај ненуклеарне и не баш суверене државе попут Немачке.
Треће, пошто су схватиле шта се ваља иза брда, велике европске силе, Француска и Немачка, све гласније говоре о потреби стварања европске војске. Иако срамежљиво и уз ограду резерве да је обрамбена политика ЕУ везана за НАТО, процес је ипак започео.
Четврто, Турска, иако јача него пре, везана је за ЕУ, али више не гледа Запад као целину и гарант свог суверенитета. Анкара је чврсто стала на своје ноге и све је способнија да сама себи буде гарант безбедности. Отуда и амбициозни војни пројекти.
Анкарини снови о европским интеграцијама одавно су покопани, а чланство у НАТО пакту за Турску има смисла само у контексту војног партнерства са САД. Али проблеми с Американцима одмах су поткопали турски однос према Северноатлантском савезу, а притисак Европљана и ЕУ на Турску само повећава незадовољство Анкаре.
Реално, Европа и САД немају начин да утичу на Ердогана, који се последњих година прилично осилио. Прошли су кроз готово све, од рушења валуте до санкција, и сваки пут били су присиљени да траже начин да се помире са султаном у Анкари, а да се притом не обрукају баш тотално.
Све је једноставно. Западу је Турска потребнија него Турској Запад, а НАТО тешко да може себи да приушти да изгуби јединог азијског члана.
Пето, НАТО губи кредибилитет у другим деловима света, у овом случају на Блиском истоку. Не само зато што су Американци издали Курде, него зато што тај регион сада цео НАТО савез доживљава као издајника.
#Macron found out about #US withdrawal from northern #Syria thanks to #Twitter, 'like everyone else'https://t.co/AMT8Bm3DHqpic.twitter.com/McZJoanuG9
— RT (@RT_com) October 18, 2019
Разлог је и тај што је целокупна политика Запада, односно НАТО пакта, у регији последњих деценија недоследна. САД су нападале Ирак, а Француска и Немачка су биле против. САД су притисле Иран, а ЕУ је против. САД на све могуће начине делују заједно с Израелом, док ЕУ покушава да помогне Палестинцима. И тако је у готово свим питањима.
Америчко војно присуство на Блиском истоку је огромно и веће од било које друге нерегионалне земље. Али какве користи од тога има НАТО ако учествовање других чланица у регионалним сукоба зависи само од воље и жеље САД? Шта ако сутра САД напусте Блиски исток и кажу да је то европски проблем, као што већ кажу о Украјини? Трамп је то већ рекао за о Сирију.
У тим условима унутрашња криза у НАТО поприма другачији карактер. Није јасно ко уопште жели да ублажи противречности унутар савеза. Јасно је да су амерички глобалисти интервенционисти, али их Трамп делом држи на узди. Јасно је и да су британски стратези атлантисти, али они су сад окупирани Брегзитом. Остаје само француско-немачки тандем, међутим он не може да буде центар војног блока који су Американци направили да би контролисали Европу и одржавали у животу глобални хегемонистички атлантистички пројекат.
Сад Француска тражи да се Турској замрзне чланство у НАТО. Велика група француских парламентараца огорчена је поступцима Анкаре и "неактивношћу западних демократија". Они такође траже да се Турској обустави помоћ за мигранте и да се прекине било који облик преговора о њеном уласку у ЕУ. Али питање је да ли је Анкари уопште потребан улазак у ЕУ, у чијем предворју чека још од 1999.
Дакле, ситуација се додатно компликује и није научна фантастика размишљати о изласку Турске из НАТО пакта, било на иницијативу Анкаре или њених европских савезника, који то искрено никада нису били.
Прочитајте ОВДЕ шта за то време тврди Блумберг а тиче се Русије.
Извор: logicno. com/ Н. Бабић
