Кина није присутна само у оним земљама са којима је Пекинг успоставио интензивне трговачке односе, већ и унутар институција у којима су, до пре неколико година, вољу Вашингтона готово неупитно слушали сви остали чланови. Најупечатљивији пример нуди организација Уједињених нација. Као што истиче Foreign Policy, Пекинг данас води четири од 15 специјализованих међувладиних агенција ове организације. Али како је Кина повећала своју специфичну улогу, а да нико није померио ни прст како би то спречио? Пут је био дуг, али на крају се показало да је стратегија била брилијантна и непогрешива.
Пробијање "азијског змаја"
Контролисати органе важне структуре попут Уједињених нација уједно значи имати највећу прилику да подносите своје предлоге остатку света.
Када су Сједињене Државе схватиле да су оставиле превише простора Кини, из њиховог угла, „штета је већ била учињена“. Резултат тога је да је Вашингтон данас у проблемима. Ку Донгју је од пре неколико месеци на челу Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), победивши конкуренцију у врло жестоким изборима. Кина је тако успела да извуче максимум из својих блиских, дугогодишњих односа са различитим владама које је Запад занемарио, а оне су јој у право време вратиле услугу наградивши кинеског кандидата.
Господин Ку Донгју је освојио ово место са 108 гласова од 109 земаља колико их је гласало.
Трампове грешке
Трампова администрација, барем реториком, жели да спречи Кину да настави свој раст. Амерички председник је покренуо мучан трговински и царински рат против „Азијског змаја“. Ударио је у једну од најважнијих компанија за Пекинг, гиганта из Шенжена Хуаwеи и напао друге кинеске компаније. Ипак, Кина није само ограничила штету, већ је искористила Трампову неспретну дипломатију да се увуче у дубину међународних организација и поступно над њима преузме контролу.
Неред на изборима за челника агенције ФАО довео је бившег високог кинеског државног функционера на чело агенције која ће одлучивати, иако са главним секретаром Уједињених нација, ко ће бити следећи вођа Светског програма за храну агенције Уједињених нација, традиционално предвођене Американцима.
Кинеска стратегија
Откако је Трамп постао председник Сједињених Држава, Американци су смањили финансирање Уједињених нација, чак су се и повукли из главних органа УН-а. Кина је, видевши празан простор који тражи да се попуни, подржала Уједињене нације у исто време када је промовисање Новог пута свиле радикално утицало на међудржавне односе у свету.
Резултат је да је Пекинг тако обезбедио изврсне позиције у Уједињеним нацијама, али и огроман утицај у процесу одлучивања. Узмимо за пример случај Ксињианга, због ког је, иако на темељу непроверених информација барем што се опсега програма дерадикализације тиче, јавно мњење упирало прст у Кину.
Земља је оптуживана да је користила тоталитарне методе за сузбијање екстремизма међу муслиманском мањином Ујгура, али је кинеска влада успела да доведе инспекцију заменика главног секретара Канцеларије Уједињених нација за борбу против тероризма (УНОЦТ), Владимира Воронкова, након чега је ућуткала било какве полемике о овом питању у институционалном контексту. А ово би, страхују у Сједињеним Државама, могао да буде само почетак.
Вашингтон би да по други пут обмане Москву и наведе је да се једнострано разоружа. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
