У Будимпешти се одржава конференција епископа и свештеника с Блиског истока. Тема скупа: како боље заштитити хришћане у том региони. Присутни су црквени веродостојници пре свега из Ирака и Сирије. И руски председник Владимир Путин.
Путин и његов домаћин Виктор Орбан овога пута се јавности представљају као заштитници хришћанства тамо где је оно настало и где је најугроженије – на Блиском истоку. Ту се они разликују од западних земаља које добро пазе да при реализацији хуманитарних пројеката у том региону не праве разлику између муслимана и хришћана – јер би то представљало дискриминацију.
Спасиоци хришћанства међу собом
Путин и Орбан на то гледају другачије: западне земље виде прогон хришћана као „облик прихваћене дискриминације“, рекао је уочи конференције мађарски министар спољних послова Петер Сијарто. И заиста: до сада је Мађарска дала 50 милиона долара за изградњу или обнову школа, цркава и болница хришћанских заједница у том региону. Осим тога, Мађарска је једина земља која има заменика државног секретара задуженог за заштиту прогоњених хришћана широм света.
То је у сваком случају нешто ново када се ради о сусретима Путина и Орбана. Сваки пут када се њих двојца састају – било у Будимпешти, било у Москви, а то значи отприлике два пута годишње – медији, пре свега они на Западу, пуни су оцена како се ту ради о сусретима двојице аутократа. Они сада очигледно желе да пошаљу неки позитивнији сигнал: сусрет двојице спасилаца хришћанства. Да ли ће западни медији то сада позитивније да оцене?
Новац и атомске електране
То је кулиса. Али када је реч о садржајима сусрета, пре ће бити да ће њих двојца разговарати више о новцу и снабдевању енергијом, него о хришћанству. Две главне теме требало би да буду питање снабдевања гасом и питање проширења атомске електране Пакс. Када је о тој електрани реч, говори се о послу вредном десетак милијарди евра. Мађарска је одлучила да ће за модернизацију и проширење постојеће електране ангажовати руске, а не западне фирме. Ту, технички гледано, има логике: Руси су нуклеарну електрану Пакс и изградили, па је разумно да је и модернизирају, односно надограде.
Али политички је то осетљива одлука која је изазвала прилично велике расправе. Многи у томе виде опасан потез којим се мала Мађарска доводи у још већу зависност од велике Русије када је у питању снабдевање енергијом. И свој гас Мађарска добија готово искључиво из Русије. Разлог: једноставно је јефтинији. Па зар би земља требало да купује скупљи гас само зато да би се умилила западним земљама и њиховим концернима?
Када се пажња обрати на детаље, ту ситуација постаје компликованија. За финансирање тог посла Русија је одобрила кредите Мађарској под условима који јавности нису познати. Но чињеница је да су у односу на време када је тај кредитни уговор склопљен, камате на светском тржишту новца знатно пале, а да се услови руско-мађарског уговора нису мењали. Врло је вероватно дакле, да Мађари плаћају веће камате него да су новац позајмљивали на тржишту новца.
Осим тога, с реализацијом пројекта прилично се касни. Делимично је разлог за то отпор Европске уније. Али питање је рецимо и како ће се све реализовати. Мађарској већ сада недостаје квалификована радна снага за извођење таквих послова. Многи Мађари одавно су се одселили на Запад у потрази за већим платама.
Гас, Украјина и моћ
И тема снабдевања гасом у основи је политичка – поготово након избијања сукоба између Русије и Украјине. Русија је најавила да од почетка следеће године више неће испоручивати гас трећим земљама преко гасовода који пролазе украјинском територијом. Алтернативне руте су већ постојећи гасовод Северни ток 1, који је у погон пуштен још 2011. године, као и спорни гасовод Северни ток 2, који је још у изградњи. Та два гасовода воде преко Балтичког мора и намењена су великим делом снадевању Немачке и земаља ЕУ руским гасом.
Осим тога, ту је још и гасовод Турски ток, којим би гас кроз Црно море требало да буде допреман до Турске. Предвиђено је да тај гасовод буде почне са радом следеће године. Један крак тог гасовода требало би да води и до Мађарске – с капацитетом од шест милијарди кубних метара гаса годишње. У том контексту сигурно није случајност што ће 7. новембра турски председник Реџеп Тајип Ердоган посетити Будимпешту.
Све то значи да би Путин убудуће Украјини једноставно могао да обустави доставу гаса, без да то угрози снабдевање Европе. То је политички свакако веома проблематична ситуација, али у Немачкој то нико не може гласно да критикује с обзиром на то да и ту руски гас долази заобилазећи Украјину.
Реална политика једне мале земље
Мимо свих тих конкретних тема, свакако се поставља питање због чега се Орбан и Путин много чешће посећују него што мађарски премијер рецимо посећује западне земље. Откако је Орбан 2010. дошао на власт, немачка канцеларка Ангела Меркел била је само два пута у Будимпешти.
Један од одговора је свакако и чињеница да се са својим западним партнерима Орбан веома често среће у Бриселу. Али део одговора је и у реалној позицији Мађарске: као мала земља стиснута између светских сила, Мађарска је научила да је најбоље да сваком нешто понуди, да са свима буде добра. Тако Орбан подржава америчку политику у Ираку или Авганистану и шаље тамо војнике. Немачки аутомобилски концерни добијају веома повољне услове за пословање у Мађарској. А руском председнику Орбан нуди атомску електрану Пакс и позорницу за наступе: у Будимпешти Путин може да покаже како он и у редовима ЕУ има своје савезнике.
Сирија понудила Курдима да се интегришу у њену армију и администрацију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
