Још три или четири земље би до краја године, према најавама министра спољних послова Ивице Дачића, требало да повуку одлуку о независности Косова, чиме би се приштински списак "истопио" и на њему би, што је и циљ Београда, било 97 земаља, односно мање од половине чланица Уједињених нација.
Глас сваке од 193 земље чланице УН, била она најмања или најмоћнија, има исти значај када се одлучује у важним телима као што су Интерпол, Унеско... Одатле и значај дипломатске офанзиве којом се српска дипломатија, упркос притисцима запада и Приштине да то не чини, изборила да 16 земаља преиспита одлуку о признању независности Косова у корист Србије.
И земље Квинте - САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија недавно су јавно заједничким саопштењем затражиле од Београда да престане да се одупире независности и да заустави дипломатску офанзиву чији је циљ повлачењу признања.
И специјални амерички изасланик за Западни Балкан Метју Палмер поновио је почетком новембра у Пришитни да би Србија требало да заустави кампању за повлачење признања.
Одустајање од лобирања, такође је и један од услова које Приштина истиче као "неопходан" да би повукла одлуку о таксама од 100 одсто на робу из Србије, коју је увела 21. новембра 2018. године.
Министар Дачић раније је рекао и да је веома тешко утврдити колико је земаља заиста признало Косово.
"То ни Шерлок Холмс не може да утврди. Код одређеног броја земаља не постоје никакве одлуке. Разговарао сам с министром из Омана, рекао сам му да су признали Косово, а он је рекао да нису, скоро да се свађао са мном о томе. На списку Приштине су и Нигерија и Уганда, што није тачно", рекао је министар.
На сајту Министарства спољних послова Косова на енглеском, српском и француском је наведено да је 114 земаља признало независност Косова, а на албанском - 116, уз констатацију да је тиме постигнут циљ да их буде више од 100.
И на сајту "Kosovo thanks you”, пише да их је 116 - да је Барбадос последња земља која је признала независност и то у фебруару 2018.
Одлуку о повлачењу независности, пре Гане, у 2019. донели су Того и Централно афричка република, а прошле године то су учинили и Суринам, Лесото, Папуа Нова Гвнеја, Бурунди, Унија Комора, Гвинеја Бисао, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гренада, Палау, Комонвелт Доминика, Соломонска Острва и Мадагаскар.
"Гана је озбиљна земља и нота коју су написали је боља него да смо је ми писали. Већ у другој реченици стоји да је Акра донела одлуку да повуче признање, јер је одлука претходне владе погрешна и представљала је кршење Хелсиншке повеље и Резолуције 1244, као и да ће они поштовати резултате дијалога", рекао је Дачић.
Гана је једна од најуспешнијих земаља у западној Африци. Традиционални је пријатељ Србије, из времена несврстаних, и како је Дачић рекао, до сада највећа земља, са 30 милиона становника, која је стала на страну Београда и међународног права.
Иначе, Влада Гане почетком године промовисала је план за развој туризма, који би наредних година тој афричкој земљи донео приход од 8,3 милијарде годишње. Гану краси 15 националних паркова, дворац Елмина из 1482. - најстарије афричко утврђење коришћено за трговину робљем, бројне прелепе плаже. Могла би да надмаши Индију у технолошком сектору и Етиопију која је једна од афричких економија које се најбрже развијају захваљујући пољопривреди и извозу кафе. Осим по нафти, Гана је позната и по производњи чоколаде.
Прочитајте ОВДЕ како је мали Шенген посвађао Шиптаре.
Извор: Танјуг
