Најновије

КОНТРА ЗА МАКРОНА: Француски председник ставио "вето" на проширење ЕУ, али ове 4 земље узвраћају ударац!

Да је већина европских земаља и тамошњих званичника разочарана скорашњом одлуком да Северна Македонија и Албанија не добију датум за отварање преговора са ЕУ није непознаница, као што није непознато да су сви прсти уперени у Француску као главног кривца за то.

Емануел Макрон (Фото: Јутјуб)

Под изговором да би Унија прво требало да се реформише, а онда се позабави даљим проширењем, Француска је покушала да појасни европским партнерима шта конкретно жели, какви су њени предлози, како би ствари убудуће могле да се одвијају, и како ће изгледати конкретни кораци.

Све то требало би да буде познато на пролеће следеће године, када је и неки оквиран датум када би дебата унутар саме ЕУ требало да почне.

Међутим, поједине државе не желе да се толико чека, и не дозвољавају, бар тако сада изгледа, да проширење оде у други план.

Четири земље

Зато су четири чланице ЕУ: Италија, Појска, Аустрија и Чешка затражиле да се ова дебата настави већ током овог месеца, тачније на следећем Савету министара који би требало да се одржи 19. новембра.

Њихова идеја је да се покаже да Унија није окренула леђа Западном Балкану, али и да то буде начин да се колико-толико спере горак укус који је оставила одлука од прошлог месеца, која је с правом разбеснела Албанију, али пре свега Северну Македонију која је учинила све што се од ње тражило како би отпочела процес преговора.

Поред ове четири земље, које су чврсте у овом ставу, и остале су мање-више сагласне да разговоре треба наставити, а овај предстојећи састанак ће, иако тема неће бити отварање преговора, могао да се схвати као нека врста притиска на Француску да мора да се разговара, ако не и исправи ова, како су је поједини назвали, “историјска грешка”.

Притисци на Макрона

Састанак би могао бити и онај који ће одредити даље смернице, како би се ствари већ за неколико месеци искристалисале. Није искључена ни могућност да се о истим питањима разговара и на нивоу лидера на Самиту ЕУ средином децембра у Бриселу.

Како појашњава Страхиња Суботић из Центра за европске политике, притисци на француског председника Емануела Макрона да попусти када је у питању отварање преговора постоје, али истиче и да је његов утисак да за њега, односно за Француску, реформа ЕУ није тек успутна мисао и да ће урадити оно што је наумила.

- То ће сасвим сигурно остати тема и у наредном периоду, јер највећи број држава ЕУ није био сагласан са одлуком да Северна Македонија и Албанија не добију датум за почетак преговора - прича он.

Како каже, када је реч о ове четири земље, оне имају мање или веће интересе у овдашњем региону. Када је реч о Италији, то је пре свега економски интерес, нарочито када се ради о Србији.

- Са друге стране, Пољска себе тренутно не представља баш у најбољем светлу, па би ово ангажовање за њу могла да буде позитивна пракса - наводи Суботић.

Аустрија има традиционално добре односе са Западним Балканом, док Чеси немају шта да изгубе, а могу да добију.

- Пре свега у смислу повезивања и ширења тржишта које на овим просторима није нарочито распрострањено. Чешку бих увек посматрао у контексту Вишеградске групе која се показала врло добро када заједно наступа - прича Суботић.

Ипак, како каже, Француска ће вероватно остати при своме, али ће компромиси морати да се праве и са њене , али и са стране држава чланица ЕУ. Ипак, издваја и једну добру ствар.

- Из целе приче оно што би могло да буде позитивно, јесте што државе Зпадног Балкана имају интерес да се зближавају и удружују, па ће им оваква одлука можда донети управо то - закључује он.

Француски предлози

Иако је све, бар за сада, у домену незваничних информација, један од предлога када је реч о проширењу који би Француска могла да кандидује јесте да земље кандидати у појединим областима, у којима су испуниле критеријуме, почну брже да користе њене добробити.

То би и самим кандидатима донело корист, и пре формалног уласка у ЕУ.

С друге стране, ово би могла да буде и обрнута прича, односно да ако нема напретка или се стагнира, нема ни добробити.

Говори се и о предлогу по коме би земље кандидати, уколико испуне све услове у одређеним областима, могле да седе за истим, европским столом, учествују у договорима, али бз одлучивања.

Такође, спекулисало се и о томе, чак и пре француског "вета", да би процес одлучивања у ЕУ могао да буде промењен у перспективи, односно да се поједине одлуке доносе консензусом, а не као до сада тако да све земље чланице морају да се сагласе.

Све ово требало би да буде припрема пред самит ЕУ који је планиран за март 2020. године, где ће несумњиво проширење бити једна од тема, тим пре што је ЕУ усвојила одлуку даће се овом питању вратити пре маја наредне године, односно пре самита у Загребу.

Шта је дилема?

Иако за сада није познато како ће се ствари одвијати, већ сада су се наметнуле неке од дилема. Једна од њих је та да ли ће Француска успети у наредних неколико месеци да сачини предлог реформи, и да ли ће се са тим све земље чланице сагласити.

Такође, питање и да ли би ова земља могла да промени своје становиште, али и да ли ће кандидатима бити наметнута нека нова правила, која ће изнова морати да уводе, и то из почетка.

Анализирали су Трампове твитове и дошли до бизарних сазнања!  Прочитајте ОВДЕ  све о томе.

Извор: Блиц

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА