Најновије

ЧУВАЈТЕ СЕ, ИЗРАЊА НОСАЧ АВИОНА: Нова технологија чини постојеће пловеће тврђаве потпуно застарелим! (ВИДЕО)

Следећа "Битка за Мидвеј", историјски сукоб који је обележио прекретницу у Тихом океану за време Другог светског рата, могао би се водити без суперносача авиона нуклеарних сила, којег све велике војске желе да имају, већ с новом футуристичком платформом истих способности, али подморницама, које ће, развијене на постану део ваздухопловних снага, лансирати “беспилотне” летелице изван досега непријатељских пројектила и радара и без ризика по било ког пилота.

Носач авиона Џералд Форд (Фото: Јутјуб)

Када су се током Другог светског рата носачи авиона показали као оружје можда од највећег стратешког значаја, све поморске снаге које су их поседовале су биле врло опрезне како их разместити и заштитити. Ови бродови су се стратешки користили у операцијама које су се одвијале у спорним морима, где су испоставе за снабдевање или размештање бомбардера могле одлучити судбину целог рата.

То сазнање је подстакло светске силе да се опреме овим оружјем, иако су стари носачи авиона у Суеској кризи, борбама за Фолкланде и у недавним операцијама на Блиском истоку још увек успели да докажу да су у стању успоставити стратешку премоћ и неспорно су уверљива сила.

То је можда разлог зашто Кина, сила у успону, годинама ради у својим бродоградилиштима како би се наоружала новом флотом носача која би, према програмима, требала досећи исти број ових бродова колико имају САД у следећих двадесет година, то значи да ће их имати дванаест.

Из истог разлога, Велике Британија и Француска, али однедавно и Русија, улажу милионе у развој нових носача, увек већих и моћнијих.

Према речима америчког професора Роберта Фарлија, стручњака за поморску стратегију, који оптужује земље попут Велике Британије, Јапана, па чак и Италију која ће ускоро пустити у службу тешку крстарицу „Трст“, да настављају да вежу капитал за изградњу ових класа бојних бродова који спадају у “антиквитете“.

Ако данас један скупљи и софистицирани носач авиона, типа класе „Форд“, буде потопљен, Сједињене Државе би се морале носити с двоструким губицима, самог брода и оних у људским животима, као при нападу на Перл Харбор. Али, то би се врло лако могло догодити и бројне су хипотезе о разним сценаријима за будућност. На пример, помоћу нових оружја која Кина и Русија, али са закашњењем и Сједињене Државе, развијају већ годинама.

Говоримо о торпедима нове генерације који могу постизати велике брзине, новим генерацијама протубродских балистичких пројектила, попут кинеског „Донг Фенга 21Д“, те често цитираног хиперсоничног оружја попут руске ракете „Циркон“.

Да бисте имали представу шта би једна хиперсонична ракета која погоди носач авиона ове врсте могла послати на дно океана, размислите о новом америчком носачу „УСС Џералд Г. Форд“, који је коштао 13 милијарди и који је дизајниран да носи 74 авиона, од Ф/А-18 Супер Хорнет, до Локид Мартинових Ф-35Ц и хеликоптера Сихок МХ-60 укупне вредности од још 5 милијарди долара. Губици у људским животима могли би бити огромни, због посаде која би бројала до 4600 људи.

Према неким стручњацима, одговор би био тражити развој нове класе подморница које би могле лансирати не само балистичке ракете, већ и „једнократне“ борбене беспилотне летелице које би дјеловале као нападачке ескадриле укрцане у систаве које би са собом носио носач авиона. Међутим, то би заправо били „аутономни“ носачи таквих летелица, а поринули би се с конвенционалног носача авиона у случају предстојеће битке.

„Након што су лансирани, дронови се не би требали нужно враћати у базу. У многим ризичним операцијама постаће немогуће оправдати трошак управљаног авиона, а да не спомињемо његов губитак. Уклањање пилота, чим се очигледно гарантује његова безбедност, смањује сложеност и трошкове авиона”, каже професор Фарли.

Према стручњаку за подморничко ратовање, Х.И. Сатону, оснивачу интернетске странице Коверт Шорс, употреба бојних беспилотних летјелица могла би ратно морнарицу присилити на развој и кориштење борбених носача с минималном посадом, опремљених роботима и свом опремом потребном за лансирање и каснији прихват беспилотних летелица нове генерације, које би могле бити праћене беспилотним летелицама заснованим на концепту „Сеа Робин“.

Даљњи корак би био јамчење максималне невидљивости носача. Дакле, осим што би минимизирао свој радарски траг, идеја је да се сакрије га под таласима.

Због тога Сатон предлаже полуподморницу која “користи баластне спремнике за успон или потапање у односу на ниво мора”, нешто попут старих подморница у Првом светском рату.

Носач-полуподморница би могао заронити неколико десетака метара, што би било довољно да га учини мање видљивим и заштити од низа претњи којима су изложени површински бродови. Коначно, оптимална опција за тиху пловидбу до циља и лансирање беспилотних летелица за извршавање њихове мисије била би изградња велике подморнице на нуклеарни погон.

Професор Фарли, барем на папиру, слаже се са закључцима стручњака из Коверт Шорса, наводећи да „носач може искористити своју брзину и покретљивост како би избегао ракетне нападе, али се никако не може сакрити као подморница“.

Осим тога, многи не знају да је Пентагон за време Хладног рата подржао пројект стварања “подморница носача авиона”, способних да исплове из океанских дубина у било којем куту света како би лансирали борбене авионе који су држани у посебним хангарима.

То су биле нуклеарне подморнице означене као “АН-1”. Пловила су требала бити дуга 150 метара, уз брзину крстарења под водом од 16 чворова и била би способна да лансирају ескадрилу од осам борбених авиона с вертикалним полијетањем. Летелице је већ био дизајнирао Боинг, иако никада нису прошли фазу пројектовања, а требале су достићи брзину од 3 Маха.

Њихов повратак, или барем повратак пилота, под претпоставком да ће се вратити из своје мисије, био би сличан ономе предвиђеном за посаде урагана на мисијама у Другом светском рату, без повратка са трговачких бродова, такозваног "Камп-брода". Током Другог светског рата, они су били пратња савезничких конвоја на Атлантику.

Србија добија ракетни штит. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com

Бонус видео

 

Да ли је било досељавања Словена, Срба, на Балкан ?! Александар Митић.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА