Не само да је њена амбасада остала отворена током последњих седмица немира, него је и руски министар спољашњих послова Сергеј Лавров прошлог месеца био у посети прво Багдаду, а затим и Ербилу.

Његова турнеја није личила на уобичајену дипломатску мисију, јер нису потписани никакви формални споразуми, а политика или питање Сирије и тероризма нису били у фокусу интересовања, написали су Вера Миронова и Мохамед Хусеин у тексту објављеном у америчком магазину Форин Полиси.

Заправо, већина учесника били су пословни људи, укључујући представнике руских нафтних и гасних компанија као што су Гаспром Нефт, Роснефт, Сојузнефтегаз и Лукоил.

Улажу се милијарде долара

"Током састанака су разговарали само о билатералним трговинским односима, а Руси су желели да буду сигурни да све иде глатко када је риеч о пројектима руских енергетских компанија у Ираку", рекао је извор близак ирачком премијеру, који је затражио да остане анониман.

Не би требало бити изненађење да је, након што је у протеклих девет година уложено више од десет милијарди долара у ирачки енергетски сектор, интерес Русије у тој земљи углавном усмерен на трговинска питања.

Руске компаније су већ добро заступљене међу нафтним компанијама у Ираку, а због дугорочне природе уговора о нафти и гасу, тржишни удео Русије ће се с временом само повећавати.

Остали уговори из 2011. године обухватају 2,5 милијарди долара улагања Гаспрома и његових партнера само у централном Ираку и регији Курдистан.

Поред тога, компанија Гаспром је произвела око три милиона барела нафте са поља Саркала у Гармиану те покренула неколико истраживачких пројеката на пољима Халабја и Шакал.

У септембру је руска компанија Строyтрансгас добила уговор на 34 године за истраживање нафте и гаса у ирачкој провинцији Анбар.

Нафта 96 одсто ирачког извоза

Према извору из кабинета ирачког премијера, Лавров се током посете посебно захвалио Ираку на том договору.

Аутори су истакли у тексту да Русију не занимају само нафтна поља, имајући у виду да је Росњефт власник 60 посто нафтовода Курдистана, главне оперативне извозне линије у Ираку.

У пролеће 2018. године Росњефт је, такође, најавио потписивање споразума с Министарством природних ресурса регије Курдистан о развоју његове нафтне и гасне инфраструктуре, укључујући изградњу новог гасовода, за који се очекује да ће имати извозни капацитет до 30 милијарди кубних метара гаса годишње, што је шест посто укупне потражње за гасом у Европи.

"Захваљујући овом споразуму, Русија је стекла велику политичку моћ у Ираку. Нафта представља 96 посто ирачког извоза, али без цевовода за извоз та нафта постаје безвредна за ову земљу. Дакле, Русија данас у основи контролиише извозни процес", изјавио је у новембру ирачки политичар, који је желео да остане анониман.

Након пада режима Садама Хусеина 2003. године и након окупације Ирака, руске компаније су углавном биле одсутне са сцене.

Руси на месту Американаца

Све се то променило с растом секташких сукоба 2009. године, јер су многе западне нафтне компаније (попут ЕксонМобила и Чеврона) делимично или потпуно напустиле регију због забринутости за сигурност.

Њихово место заузеле су руске компаније жељне ризика. Уствари, улазак Русије у Ирак дочекан је с добродошлицом.

"У то време није било потребе за Русима, због снажне америчке присутности и подршке у регији", изјавио је један од челника Владе Курдистана овог месеца.

"Касније, када су курдски лидери били разочарани Американцима, Русе су видели као доста снажније и наклоњеније. У Курдистану је постојало уврежено мишљење да ће трговински споразум с Русима такође донети многе друге, политичке и сигурносне, користи."

Поједине компаније које развијају ирачку нафту, укључујући Гаспром и Росњефт, налазе се на листи америчких санкција, јер се доводе у везу с процесом анексије Крима и умешаности Русије у сукоб на истоку Украјине, што посебно не забрињава ирачке званичнике, наводе аутори.

Амерички председник Доналд Трамп могао би да тврди да су Сједињене Америчке Државе и даље ангажоване у нафтном сектору регије.

Нафта као главна валута

Трамп је, например, током састанка с турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом рекао: "Чувамо нафту, имамо нафту. Нафта је сигурна."

Међутим, ускоро би чак и долар могао изгубити своје место у трговини, имајући у виду да су Ирак и Русија разговарали о томе како је битно да се плаћање обавља само у руској рубљи или ирачком динару, уместо у америчким доларима, чиме би се избегла било каква интеракција с америчким системом.

На крају, аутори напомињу да руска контрола нафте у Ираку и Сирији није само дугорочни економски ударац за Сједињене Америчке Државе, већ и политички.

Нафта је главна валута у ове две државе, а онај ко је буде контролисао имаће кључну улогу у одређивању геополитике у регији.

Прочитајте ОВДЕ   које су то, према Кинезима, четири слабе тачке Русије.

Извор: Ал Џазира Балканс