Најновије

ОВО МУ СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ: Немци оценили Макронову политику о проширењу ЕУ!

Аналитичари берлинског Савета за политику демократизације сматрају да француски предлог реформе процеса приступања ЕУ није довољно аналитичан и озбиљан, с обзиром на то како је и када представљен, као и на чињеницу да је Европској комисији дат кратак рок да развије нову политику проширења.

Емануел Макрон (Фото: elysee.fr)

Курт Басунер и Тоби Вогел из Савета за политику демократизације сматрају да је ЕУ у протеклих годину дана направила низ стратешких грешака на Западном Балкану које су јој уништиле утицај и кредбилитет, какав год да је био, у региону.

Једна од последњих грешака је што Северна Македонија и Албанија нису добиле датум за почетак преговора са ЕУ. Пошто је решила дугогодишњи спор са Грчком и постала Северна Македонија, та земља наишла је на нову, неочекивану препреку на путу ка ЕУ - француског председника Емануела Макрона.

Макрон је на самиту лидера ЕУ у Бриселу у октобру инсистирао да преговори о чланству не могу да почну пре него што Унија не реформише начин придружења и да ниједна земља неће постати нова чланица пре него што ЕУ спроведе дубоку унутрашњу реформу.

Многима на Балкану је то било као да им је ЕУ лупила шамар, пишу Басунер и Вогел у ауторском тексту "Макронов балкански санитарни коридор осветиће се ЕУ" који је објавио портал ЕУОбзервер, пренео је Блиц.

Француска је коначно средином новембра представила своје идеје за реформу процеса проширења "на само неколико страница". Наведене идеје - преуређење садашњих 36 преговарачких поглавља у седам фаза, јасно су показале да Француска нема озбиљне предлоге, наводе аутори.

Да француска позиција није довољно "дубока" показује и чињеница да је њен предлог реформе проширења представљен само пар дана пре састанка на коме су министри ЕУ разговарали о проширењу, тако да није било времена за озбиљније припреме за дискусију.

Постало је јасно да Макронове бојазни немају везе са политиком проширења ЕУ него са нечим другим. Чини се да су потврђене сумње да је реч о француском преузимању лидерске улоге у пост-Брегзит ЕУ. Француски предлог, као и бројни други, не даје нови увид у то зашто процес придружења на Западном Балкану није допринео трансформацији као раније, током проширења на централну и источну Европу, без обзира на чињеницу да су Мађарска и Пољска од тада преокренуле своју демократску еволуцију.

На недостатак озбиљности и анализе указало је и то што су европски министри дали Европској комисији рок од два месеца да развије реформисану политику проширења.

Већ годинама говоримо о начинима на које је тренутни приступ ЕУ ојачао и обогатио постојеће елите, ослабио цивилно друштво, продубио економску неједнакост и није успео да ојача демократске вредности, институције и праксу у региону, пише у тексту.

- Наша организација такође је понудила практичне али и више филозофске начине за прекомпоновање процеса проширења - написали су Басунер и Вогел, указујући на потребу критичког преиспитивања од стране независних актера а не само локалне елите и ЕУ бирократије.

Пре свега, пишу аутори, француски предлог, као и многи ранији незванични предлози, у великој је мери фокусиран на економију.

Заокрети са политичког на економски фокус и обратно већ дуго представљају одговор ЕУ на неуспеле политике на Балкану док се игноришу разлози за тај неуспех а чији су корени у недовољном инсистирању на политичкој одговорности и директном грађанском ангажману заснованом на основним вредностима ЕУ.

То је, наводе аутори текста, посебно значајно након што је ЕУ са закашњењем признала да су заробољене државе раширен феномен међу кандидатима и потенцијалним кандидатима за ЕУ.

Басунер и Вогел кажу да се појмови "заробљена држава" и "корупција" не појављују у француском предлогу.

И, вероватно најважније, сматрају аутори, у француском предлогу се не помињу либералне вредности, слобода, демократија или политичка одговорност. С друге стране региону се нуди "повећана трансфузија новца као социјални седатив" да ублажи бол због искључености из ЕУ у догледној будућности. Затим, пребацивање спољних послова у шесту фазу процеса проширења "запањујуће је неусклађено са геополитичким жаром" у Паризу и другим престоницама ЕУ, сматрају Басунер и Вогел.

Они пишу да је то у супротности са садашњом (слабом) политиком "постепеног прилагођавања" и да се може посматрати као стално држање земаља кандидата за ЕУ на периферији, с обзиром на дубину до које би у регион могле да стигну Русија, Кина, Турска и заливске земље после првих пет фаза.

Ако такве политике буду усвојене, грађани региона ће с правом гледати на ЕУ и друге стране актере на исти начин - само траже делове проблема уместо дела решења, и владати се сходно томе.

Басунер и Вогел закључују да ако неке чланице ЕУ пристају на такав приступ, онда пропуштају прилику да се огласе а да је остало јако мало времена за то, преноси "Euractiv.rs".

Турци купују нове количине С-400! Више о томе ОВДЕ.

Извор: EUObserver.com

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА