Пише: Вук Мијатовић
Шупље, међутим, одзвања речник свих тих извештаја и флоскуле попут оне о "руском малигном утицају". Као и опседнутост појединих политичких кругова у Вашинтону утицајем Москве, која иде до тога да чак и првог човека Америке Доналда Трампа покушавају да дисквалификују проглашавајући га за руског човека. Све то скупа понекад замирише на доба макартизма.
Истина иза свега тога, наравно, далеко је сложенија, што позицију Србије не чини једноставнијом. У процесу смиривања земљишта после геополитичких потреса изазваних успоном Путина и експанизијом Кине и њеног концепта глобализације, Вашингтон, Москва и Пекинг покушавају да заузму што бољу позицију у новој расподели интересних сфера. У тој игри, у којој своје место све више тражи и Европска унија, Србија се поново нашла негде између и постала мета притисака.
Ипак, Гвоздена завеса није ни тако јасна ни тако непробојна као у време сенатора Макартија. Довољно је сетити се да је једна од највећих НАТО земаља, Турска, у блиским односима са Путином.
А Америка је изгледа заборавила лекцију коју је не тако давно одржала Совјетском Савезу - да су победу у Хладном рату извојевали Холивудом, рокенролом и фармерицама за којима су, иза Гвоздене завесе, жудиле генерације. А не резолуцијама и ширењем страха од руског утицаја.
Прочитајте ОВДЕ шта саговорници Дојче велеа кажу о Александру Вучићу.
Извор: Вечерње новости
