Најновије

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Како су Вашингтон и Техеран постали смртни непријатељи

Пре четрдесет година ирански студенти су запосели америчку амбасаду у Ирану, узевши 52 Американца као таоце. Талачка криза је трајала 444 дана. Последице ове акције осећају се и данас.

Илустрација (Фото: Синхуа/Правда)

Расположење у Техерану ујутро 4. новембра 1979 било је напето. Наиме, није прошло ни три дана откако је вођа револуције ајатолах Рухола Хомеини своје следбенике позвао на „акцију", како је он то назвао. Акција је целом свету требало још једном да покаже да је Иран после успешне револуције напокон постао Исламска Република и да је персијски шах заувек свргнут са власти. Шах је у очима остарелог теолога Хомеинија био само неспособни вазал Вашингтона и који је годину дана раније наредио да се пуца на стотине демонстраната на улицама Техерана.

„Смрт Америци!" - Скандиарале су стотине студената испред америчке амбасаде. Касно преподне, неколико десетина њих су прешли ограду и насилно ушли у зграду. Заробили су 66 америчких грађана, од којих су 52 задржали као таоце - на ужас целог западног света.

Међународни скандал

Блиски сарадник Хомеинија и каснији државни секретар Садек Табатабаи рекао је да је у њиховим очима дипломатска мисија Вашингтона у Ирану била стециште шпијунаже: „Да је америчка амбасада у Техерану заиста била дипломатски центар и да су њене активности биле чисто прикупљање информација или у оквиру уобичајног рада обавештајних служби, онда би се могло говорити и другачије. Али пошто је доказано да су ти људи у америчкој амбасади после револуције били умешани у многе немире у земљи, и чак их планирали, онда се с правом може закључити да то није био истински центар дипломатије, него центар шпијунаже."

Запоседање америчке амбасаде у Техерану био је међународни скандал. Јер ни у време Другог светског рата није се десило да земља домаћин нападне дипломатске мисију неке земље и људе у њој изложи агресији.

Владари у Ирану су очигледно хтели да светској јавности недвосмислено покажу да се у њиховој земљи с победом исламске револуције 11. фебруара 1979. године догодило више од уобичајене промене власти. У њиховим очима је почело ново доба. По први пут у историји успостављена је исламска република под вођством шиитског свештенства, за коју се на референдуму 1. априла на априлу, изјаснило више од 90 одсто становништва.

Хомеини није ни подржао нити осудио акцију. Знао је да сваким даном талачке кризе његов ауторитет расте, а тиме и притисак на Вашингтон.

Неуспешна акција ослобађања талаца

Након што преговори били неуспешни, амерички председник Џими Картер видео је само један излаз. И тако је 24. априла 1980. године покренуо војну операцију - са погубним последицама, како је морао да призна:

„Након што се, по мом наређењу, тим за ослобађење талаца повукао, два хеликоптера сударила су се на тлу после точења горива у иранској пустињи. Није било борбе, али је погинуло осам чланова посаде. Али, нећемо одустати."

Пропала операција спасавања довела је до пада Картерове популарности, и у новембру 1980. је за новог председника САД изабран Роналд Реган.

Али баш када је Реган преузимао функцију, Картер је још једном био у центру пажње: тог  20. јануара 1981. бивши председник Сједињених Држава у Франкфурту на Мајни је дочекао своје сународнике - који су пуштени на слободу после тачно 444 дана.

„Желим јасно да кажем да ће иранска влада - сви одговорни - за сва времена бити проклети због онога што су учинили нашим сународницима", рекао је бивши председник.

Спонтана иницијатива

Запоседање амбасаде САД 4. новембра 1979. учинило је да Вашингтон и Техеран, који су блиско сарађивали деценијама, постану жестоки непријатељи. Притом, та акција није била планирана.

30 година касније Абас Абди, један од главних у тој акцији за немачки радио је рекао да је запоседање амбасаде била спонтана иницијатива:

„Није била планирана дужа акција. Размишљали смо о кратком протесту. Да је било тако, све би било заборављено након неког времена. Један од разлога због којег је то трајало толико дуго је била велика подршка акцији. То значи да су у основи и потенцијално биле могуће сличне акције. Зато не могу рец́и шта би се догодило да то нисмо урадили. Нешто би се сигурно догодило, у неком другом облику. Али студенти дефинитивно нису имали намеру да остану дуже од пет дана и мислили су да напусте амбасаду након пет дана."

Прочитајте ОВДЕ  како то ЕУ шурује са Кином.

Извор: Дојче Веле

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА