Због проблема око састава новог тима комесара, односно због промена кандидата за комесаре из Француске, Мађарске и Румуније, нови сазив Европске комисије добио је ”зелено светло” Европског парламента за почетак 27. новембра.
Званично, 25 комесара на челу са председницом Урсулом фон дер Лајен данас постају нови тим који ће до 31. октобра 2024. године представљати извршну власт ЕУ.
У новом сазиву Европске комисије налазе нова лица као и комесари који који иза себе већ имају стаж у Комисији, али овога пута добијају нове ресоре.
Трећи петогодишњи мандат на месту ЕУ комесара, овога пута задуженог за буџет и администрацију ЕУ, има досадашњи комесар за приступне преговоре Јоханес Хан.
Међу повратницима ту су и Франс Тимерманс ( зелена агенда), Маргарет Вестагер ( дигитално доба), Марија Габријел ( иновације, култура, образовање, млади), Вера Јурова ( вредности и транспарентност), Марош Шефчович (институционални односи) и Фил Хоган ( траговна).
Међу познатим лицима из претходне Европске комисије наћиће се и Маргаритис Схинас, бивши главни портпарол председника Јункера, а сада комесар за промоцију европског начина живота.
Нова лица Комисије биће Оливер Вархеји (суседство и проширење), Дидије Рејндерс (правда), Кадри Симонс (енергетика), Јута Урпилаинен (међународно партнерства), Тиери Бретон (унутрашње тржиште), Паоло Ђентилони (економија), Владис Домбровскис (економија за добробит људи), Виргиниус Синкевичиус (приородна средина, рибарство и океани), Дубравка Шуица (демократија и демографија).
Ту су и Стела Киријакидес (здравство), Николас Шмит (радна места и социјална права), Хелена Дали (једнакост), Јануш Војцековски (пољопривреда) Елиса Фереира (кохезиа и реформе), Адина Валеан (транспорт) , Јанез Ленарчић (кризни менаџмент), Илва Јохансон (унутрашњи послови).
Као потпредседник Комисије и нови шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел долази на позицију коју је у претходних пет година имала Федерика Могерини.
Борел ће од Могерини наследити и улогу главног посредника у дијалогу Београда и Приштине.
Због промена у именовању комесара, почетак мандата нове Европске комисије поклопио се и са променом на челу Европског савета.
Званично, од данас почиње и мандат новог председника Европског савета.
У наредне две и по године, са могућношћу једног обнављања мандата, састанцима ЕУ лидера председаваће бивши белгијски премијер Шарл Мишел.
Мишел је трећи по реду председник Европског савета, а на ову позицију дошао након петогодишњег мандата Доналда Туска, којме је претходио први изабрани председник Европског савета Херман ван Ромпеј.
Након овогодишњих европских избора и именовања челних људи Европског парламента, Комисије и Савета, изабрани председници Давид Сасоли, Урсула фон дер Лајен, Шарл Мишел и нова председница Европске централне банке Кристин Лагард на церемонији у Бриселу званично ће обележити и десетогодишњицу ступања на снагу Лисабонског уговора.
Потписан 13. децембра 2007. године у Лисабону од стране лидера земља чланица и ЕУ институција, Лисабонски уговор ступио је на снагу 1. децембра 2009. године.
Лисабонски уговор допуњује претходне Уговоре о ЕУ, односи се на институционално функционисање и представља уставни оквир Уније.
Он између осталог прописује могућност изгласавања одлука квалифификованом већином у Савету ЕУ, јачање улоге Европског парламента као и успостављање позиција председника Европског савета и шефа дипломатије ЕУ задуженог за заједничку Службу за спољне послове и безбедност.
Лисабонски уговор уводи као правно обвезујућу Повељу о основним правима и по први пут земљама чланицама даје законско право и дефинише процедуру изласка из Уније.
Прочитајте ОВДЕ ко је то оштро запретио САД.
Извор: Танјуг
