На таквим догађајима се, по правилу, одређује у којим дометима, надморским висинама и курсевима се откривају ваздушни објекти, континуирано се прате у одређеним модусима и проверава се да ли су добијени подаци у складу са претходно наведеним тактичким и техничким карактеристикама.
Турци су извели такав ваздушни програм који по свом интензитету и напону надмашује чак сличне руске догађаје.
Два Ф-16, један Ф-4 и хеликоптер су непрестано били у ваздуху осам сати са допуњавањем горива у ваздуху, долазили су из различитих праваца и висина (укључујући изузетно мале), улетали у такозване „мртве кратере“ радарске опреме и пролазили кроз комплексе и станице при најразличитијим брзинама.
Улазак у зону уништавања система противваздушне одбране авиона и хеликоптера завршио се електронским пуцњем система противваздушне одбране С-400, тј. није лансирана права ракета, већ њен електронски модел.
Поред тога, турски авиони су груписани, раштркани и, што је најважније, летели су око радара С-400 у кругу. А то у пракси значи да је њихова радијална брзина за локаторе С-400 била близу нуле.
Турска страна је у почетку сумњала да ли ће систем „Тријумф“ успети да детектује и стабилно прати ваздушне циљеве са нултом радијалном брзином. На основу резултата лета, недвосмислено су уверени да С-400 лако испуњава такве циљеве.
Напомиње се да је, према резултатима лета, „Тријумф“ показао изузетно високе способности откривања и праћења ваздушних објеката.
Турска војска је рачунала на изузетне борбене квалитете руског противавионског ракетног система, али стварност је премашила сва њихова очекивања, рекао је извор.
Пуно питања се поставља у вези са могућношћу повезивања система противваздушне одбране С-400 „Тријумф“ са НАТО-овим аутоматизованим системима за контролу ваздухопловне одбране и ракета.
Добијање информација о непријатељским ваздушним активностима од супериорних и међусобно делујућих јединица и формација у оквиру аутоматизованог система управљања (АЦС) противваздушно-ракетне одбране Северноатлантског савеза никада неће бити немогуће за С-400, као што заиста и јесте , за било који други противавионски ракетни систем.
Задатак повезивања система противваздушне одбране С-400 технички је решив. Једино питање је можда у времену и цени.
Биће неопходан заједнички рад барем два конструктора – руског и НАТО-овог. Међутим, тренутно је тешко замислити сличан ниво интеракције.
Мишљење неких високих америчких генерала је да је С-400 наводно немогуће интегрисати у општи систем противваздушне одбране Северноатлантског савеза.
Поред тога, одређена забринутост САД у вези турске куповине система противракетне одбране С-400 „Тријумф“ била је углавном повезана са проблемима интегрисања система С-400 САМ, што (хипотетички) може негативно утицати на општи систем противваздушне одбране / НАТО АБМ.
Турци су међутим уверени да систем противваздушне одбране С-400 „Тријумф“ нема средства за пренос такозваних кључних информација било где. Једноставно нема такве опреме и радаре у систему противваздушне одбране С-400.
Штавише, Турци су желели да опција „пријатељски циљ“ буде унапред инсталирана у опреми за захтев и одговор у другом сету система противваздушне одбране С-400, који ће бити послат у Турску у блиској будућности.
Турска страна сматра да им је неопходан такав додатни начин рада за испитивања С-400 на националној територији.
Истовремено, Нилс Шмид, посланик Бундестага из Социјалдемократске партије Немачке (СПД), рекао је да би НАТО требало да одговори на куповину руског система С-400 од стране Анкаре и да буде у могућности да размешта америчке системе противракетне одбране у Турској.
„Прво, ово је постао проблем за НАТО, па нам је потребан одлучан одговор НАТО-а, јер верујемо да размештање руског оружја на турском тлу угрожава јединство НАТО-а. Зато морамо да пронађемо други начин да заштитимо турску територију од пројектила “, каже посланик.
Амери уцењују Србију, траже да прекинемо опремање војске. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
