Како је реч 2020, редовној изборној години, претпоставља се да ће досадашње политичке напетости у наредном периоду бити само појачане, и бар за сада није могуће предвидети да ли је на видику неко потенцијално смиривање политичке кризе.

Први велики тест у том смислу биће редовни парламентарни избори, који ће по свему судећи бити одржани крајем априла или почетком маја следеће године. Судећи по досадашњем току такозваног дијалога власти и опозиције, нема превише наде да би се могао превазићи досадашњи однос власти и опозиције.

Власти су начелно пристале на неке уступке што се тиче изборних услова, али су након тога наставиле да се понашају као и раније: функционерска кампања у пуном јеку и медијска сцена потпуно затворена за опозицију. Терминологија је при том веома битна: власти не би требало да чине никакве уступке, већ би фер и слободни услови за изборе требало да буду нешто што се подразумева.

Продубљивање политичке кризе

Извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар ипак сматра да ће се дијалог власти и опозиције наставити у првих пар месеци наредне године, и да ће након тога започети предизборна кампања:

“Та ће кампања бити различита од свега на шта смо навикли, јер је сасвим сигурно да ће део опозиције бојкотовати изборе. Стога ћемо имати кампању за изборе, а поред тога кампању за бојкот избора. Очекујем да ће се тензије које данас имамо наставити и нисам оптимиста да ће поларизација којој присуствујемо бити смањена“, оцењује Клачар.

Политички аналитичар Бобан Стојановић такође сматра да ће део опозиције остати при бојкоту избора и да то значи да Србија „неће имати нормалне изборе“.

“Остаје да сачекамо одлуку Покрета слободних грађана (ПСГ), и ако и они буду за бојкот, може се рећи да читава опозиција бојкотује изборе. Мислим да ће у том случају у Парламенту седети само Српска напредна странка (СНС) и Социјалистичка партија Србије (СПС). Поставља се, дакле, питање како ће опозиција спровести тај бојкот и посебно шта ће се десити када се избори заврше“, каже Стојановић.

То практично значи да ћемо имати наставак уличних и ванпарламетарних дешавања и током наредне године, наставља Стојановић и примећује да ће “бити занимљиво пратити како ће опозиција успети да приближи грађанима идеју бојкота, и посебно шта ће радити током изборног дана. Уколико тог дана организују неки велики протест то ће свакако бити слика која ће обићи свет, уз чињеницу наравно да су избори одржани“.

Нова динамика косовског дијалога

Током наредне године можемо очекивати и наставак дијалога око КиМ чим се формира власт у Приштини, напомиње Бојан Клачар, али мисли да ће он имати неку сасвим другачију динамику:

“Дошло је до озбиљне промене власти у Приштини и видљиво је да они себе покушавају да представе као потпуно другачије од досадашњих власти. Тренутно су ти ставови доста радикални, са захтевом да у преговорима не учествује Александар Вучић. То вероватно неће проћи, али можемо очекивати нешто чвршће преговораче у Приштини него што је то било до сада“, истиче Клачар.

Пауза у дијалогу Београда и Приштине уследила је због избора на КиМ и сада се наравно поставља питање колико предстојећи избори у Србији могу поново одложити тај дијалог. Ако избори буду одржани почетком маја, то би значило да након тога следи формирање органа власти, што би се поклопило са летњом паузом, а нека власт у пуном капацитету могла би да се појави тек почетком јесени. То ће, наравно, у великој мери да зависи од става самог Александра Вучића и тога колико је он спреман да изборе користи као изговор за даље одлагање дијалога.

Бобан Стојановић сматра да се то неће догодити.

“Александар Вучић је главни преговарач српске стране и он неће чекати формирање владе да се тај дијалог настави. Мислим да ће он већ након избора бити спреман да се томе више посвети. Али, известан проблем за Вучића може представљати бојкот избора и све након тога, јер ће опозиција вероватно инсистирати на томе да актуелна власт нема легитимитет да преговара о КиМ“, скреће пажњу Стојановић.

Куповина социјалног мира

Социјалне напетости и исказивање социјалног незадовољства су били присутни и током одлазеће године, али оне нису представљале већу опасност за власт. Извесну количина штрајкова и обустава рада власт је релативно лако и прилично брзо решавала и, како оцењује Бојан Клачар, нема назнака да ће социјалне напетости порасти током 2020 године.

“Неких социјалних напетости ће сигурно бити, али не очекујем да ће оне битно утицати на политички живот. Истраживања јавног мњења не показују неко дубоко социјално незадовољство. У синдикате мало људи има поверења, а они и нису нешто посебно критични према власти. И на крају, Србија на жалост има старо друштво, где је просек старости 43 године – за неке озбиљније протесте потребна је младост и енергија“, оцењује Клачар.

Власти ће, бар што се тиче периода до избора, сваки пожар да решавају куповином социјалног мира, каже Бобан Стојановић.

“Најављено је и неко повећање плата у неким областима на које смо сви осетљиви, попут рецимо здравства и образовања, и мислим да су власти на тај начин предупредиле неке потенцијалне штрајкове. Има додуше неких назнака да ће ипак бити неких штрајкова, али мислим да је ту реч о жељи синдикалних представника да искористе ситуацију и пре избора добију неке ситне повластице“, наводи Стојановић.

Турбулентно и емотивно

Клачар и Стојановић ипак напомињу да ће 2020 година бити година продубљивања политичке кризе. Бобан Стојановић сматра “како неће неопажено проћи бојкот избора и како нема политичког живота у институцијама. Европска унија се за то већ прилично заинтересовала, и мислим да ће се током 2020 године на том плану још више ангажовати“.

Бојан Клачар наводи да Србију очекују “две кључне ствари – избори и КиМ.

“То су догађаји који су пуни емотивног набоја. Очекује нас стога динамична, турбулентна, и емотивно обојена политичка година“, закључује извршни директор ЦеСИД-а.

Прочитајте ОВДЕ шта је Душан Теодорић поручио Синиши Малом.

Извор: Дојче веле