Најновије

КИНЕЗИ ПРЕТЕ ПОТАПАЊЕМ АМЕРИЧКИХ НОСАЧА АВИОНА: Амери су то сами покушали 2005, ево колико су имали успеха! (ВИДЕО)

Кинески адмирал тврди да је Пекинг могао да реши територијалне спорове у Кини потапањем два носача америчке морнарице и убијањем хиљада америчких морнара.

Носач авиона (Фото: pixabay. com)

Претња Лу Јуана није безазлена. Кинеска војска распоредила је низ наоружања које је посебно набавила за циљање америчких носача.

Али тест америчке морнарице из 2005. године доказао је да чак и ако их погодите, нисаче авиона је заиста тешко потопити.

Лу је дао свој провокативни коментар 20. децембра 2018. на самиту војне индустрије, према медијским извјештајима.

„Оно чега се САД највише плаше јесте да буду жртве“, изјавио је Лу, антиамерички аутор, друштвени коментатор и војни теоретичар са Академије војних наука Народноослободилачке Војске Кине.

Потапање само једног носача могло би убити 5.000 Американаца, указао је Лу. Два носача - двоструко више жртава. "Видећемо колико је Америка уплашена" након губитка 10.000 морнара, каже Лу.

Оставити по страни вероватноћу да ће све две водеће светске војне силе и економије сукобити, потопити носач је лакше рећи него учинити. Историја подвлачи тешкоће овог подухвата.

1964. године саботери Вијетконга успели су да оштете и накратко потопе ескортни носач америчке морнарице, док је брод, који је тада служио као авионски трајект за америчку Војску команду за Сеалифт, био у Сајгону.

Али последњи пут када је неко трајно потопио амерички носач авиона у борби је током Другог светског рата. Дванаест америчких носача је потонуло током рата, обично након интензивних ваздушних напада. Последњи која је потонула, УСС Бизмарк Си, постао је жртва јапанских камиказа у фебруару 1945. године.

У наредним деценијама амерички носачи су претрпели озбиљне несреће, укључујући сударе и пожаре, али ниједан није потонуо. Веома је тешко потопити брод дугачак хиљаду метара који је углавном направљен од челика.

Америчка морнарица то зна из искуства. 2005. године, морнарица је покушала да потопи отписани носач, само да би видела колико је то тешко учинити.

"Брод је био напуњен експлозивом изнад и испод водене линије", објаснио је 2018. године репортер Ратне зоне Тајлер Роџовеј. "После скоро четири недеље тих активности, носач је био потопљен. 14. маја 2005., крма пловила је нестала испод воде и он је почео полако да тоне.

"Морнарица је четири недеље покушавала да га потопи и успела тек када су екипе за рушење изнутра оштетиле брод."

Узмите у обзир и носач понтона у облику носача авиона који је Иран изградио као циљ током војне вежбе 2015. године. Док је мали и лепршав у поређењу с правим , сам понтонски брод претрпео је интензиван напад. "Иран је ударио у лажни носач баражом против-бродских ракета, затим га закрчио малим чамцима и на њега су слетели командоси", известио је Роџоваи.

Да бисте чак покушали да потонете амерички равни зид, прво морате да га поодите. Ни то није лако. Ниједан носач не плови без ваздушног крила са чак 50 борбених авиона плус неколико разарача, крстарица и подморница. Виртуални зид одбрамбеног наоружања окружује брод на удаљености од неколико стотина миља.

Ипак, Кина или нека друга држава могу покушати да циљају носаче подморницама, крстарец́им ракетама и балистичким ракетама.

"Употребиће више система како би збуњивали и надвладали америчку одбрану", написао је 2017. поморски историчар Роберт Фарли. "Они ће се ослонити на претњу нападом како би америчке борбене групе држале што даље од главних казалишта операција. "

"Али опажање да непријатељ има ракету или торпедо који може потопити носач само започиње разговор о рањивости носача", наставио је Фарли. "Испаљивање било чега на носач скупа је и тешка операција."

Нападачи носача могли су се суочити са жестоком одбраном.

А ако је реакција Сједињених Држава на терористичке нападе 11. септембра било који показатељ, Вашингтон би сигурно распоредио сву своју преосталу војну силу, укључујуц́и и преживелих осам или девет превозника, против земље која стоји иза потонућа.

"Дакле, остају два питања за свакога ко помисли пуца на једног од ових огромних челичних џинова", објаснио је Фарли. "Можеш ли то? А чак и ако можеш, исплати ли се то?"

Прочитајте ОВДЕ   коме су то веровали сиријски побуњеници па се зачудили.

Извор: Курир/National Interest

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА