Приликом проласка поред Спаситељеве куле, кабриолет у коме је седео министар Сергеј Шојгу, зауставио се, министар је скинуо капу и прекрстио се. Шојгу је био први министар који је 2015. увео тај гест у церемонију.
После распада Совјетског Савеза, Руска православна црква (РПЦ) и православна вера уопште, имају све већи утицај на јавни и приватни живот у Русији. Иако релативно малобројни Руси практикују веру, већина (око 80 одсто) изјашњавају се као православци, а многи сматрају да је вера важан део руског националног идентитета. Званичници у свим органима управљања - укључујући и министре, чланове Државне думе и Савета федерације, високе војне команданте и председника Владимира Путина, отворено изражавају православну веру.
Чињеница да црква игра веома важну улогу на руској домаћој сцени добро је позната и није необична. Оно што, међутим, изненађује јесте утицај цркве у домену нуклеарног наоружања - најзначајнијег огранка једне од намоћнијих војски у свету. У последњих тридесет година свештенство је продрло у све нивое команде и наметнуло се као чувар руских нуклеарних потенцијала. Данас је немогуће у потпуности разумети стратешку стварност у Русији без анализе невероватне везе Кремља, РПЦ и нуклеарног комплекса, пише "Форин полиси".
У Русији, све три компоненте нуклеарних снага - ваздухопловна, копнена и поморска - имају свог свеца заштитника. Зидове освештаних војних штабова, али и платформе за лансирање нуклеарног оружја, красе иконе. Свака велика војна база има гарнизонску цркву, капелу, или просторију за молитву. Литије су постале рутина. Молебани и прскање светом водицом саставни су део полагања заклетви, парада, војних вежби, лансирања свемирских летелица и нуклеарних ракета. Пилоти освештавају борбене авионе пре полетања у војну мисију и постављају иконе на карте које држе у кабини. Покретни храмови прате балистичке интерконтиненталне ракете које се лансирају са копна, а нуклеарне подморнице имају мобилне цркве.
Војно свештенство пружа редовне услуге војницима из нуклеарног корпуса и имају званичну функцију помоћника команданата. “Нуклеарно свештенство” и војници заједно славе верске и професионалне празнике, а веронаука је битан саставни део високог образовања, како војног, тако и цивилног нуклеарног особља. Свештеници учествују у оперативним мисијама на копну и под водом. У руској војсци, а нарочито нуклеарним снагама, свештенство толико често врши активности за подизање морала и јачање патриотизма да играју готово подједнако важну улогу као официри у совјетској политичкој ери који су били одговорни за идеолошко образовање војника и осигуравање контроле Кремља над војском.
У последњих десет година, са продубљавањем веза између војске и цркве, руска нуклеарна теорија и пракса остварују све већи утицај. Руски стратези све спремније укључују нуклеарна средства у планирање и користе руски статус нуклеарне силе да би од других изнудили одређено понашање. Црква не само да је можда главна снага иза таквог става, већ њена отворена подршка доприноси легитимности потеза Кремља и обезбеђује јавну подршку како за спољну политику Москве, тако и за модернизацију нуклеарног арсенала.
Утицај цркве на руски нуклеарни естаблишмент јачао је са сваком новом деценијом после пада гвоздене завесе. Кремљ је вратио имовину цркви, успоставио војно свештенство и унапредио улогу цркве у образовној, социјалној и спољној политици. До 2010. црква је постала део нуклеарног естаблишмента.
После 2010, пише "Форин полиси", руско свештенство достигло је врхунац утицаја над државом. Путинова верска, идеолошка и филозофска схватања сазрела су и постала саставни део његове геополитичке визије и политичких избора. Он и његови људи показују религиозност која делује донекле искрено и која је створила повољне услове за ширење утицаја цркве у свим димензијама социјалног и политичког живота. Заузврат, црква даје морални ауторитет спољнополитичким иницијативама Кремља. Црква је постала неодвојиви део војске, нарочито унутар нуклеарне команде, где су свештеници сада укључени у тактичке и оперативне нивое, раде у непосредној близини оружја и учествују у вежбама на копну, у ваздуху и на мору.
То што је црква толико дубоко продрла у нуклеарни комплекс земље, вероватно ће имати значајне и трајне последице. Када нуклеарне организације унутар и изван руске војске воде конкурентску борбу за ресурсе, црква може да послужи као инструмент за остваривање утицаја. Већ сада помаже у регрутовању квалификованих младих људи за елитне јединице, а команданти нуклеарног корпуса можда ће доћи до закључка да су православни регрути посебно поуздани и мотивисани и изабрати управо њих. Заиста, православна вера је данас толико повезана с националним идентитетом и патриотизмом да ће они који траже брз пут напредовања унутар војске и у спољној политици можда сматрати да би било добро да практикују веру. На сличан начин, амбициозни војни званичници, па чак и политичари могу да унапреде каријеру удруживањем с утицајним високим свештеницима.
Утицај вере на руски спољнополитички естаблишмент, наравно, није неограничен, али теократизација руске војске и спољне политике реална је и значајна, а тај тренд је дуго био неприметан. Данас више није могуће разумети политички менталитет и стратешку културу Кремља, ако се не узме у обзир утицај православне цркве и вере.
Прочитајте ОВДЕ какве то елитне јединице стижу у Оманском заливу.
Извор: foreignaffairs. com/Блиц
