Радовић износи велики број података везаних за еконимију Србије од 2000. године па до данас, из којих темељном анализом извлачи закључке о економском стању и политици земље. Радовић сматра, да у Србији не постији никаква економска политика, већ пљачка, која представља главни узрок економске пропасти земеље, иза које стоји високо организовани државни криминал.
„Сваки криминал који је дозвољен од стране државе, је искључиво допуштен да би неко из државних структура остварио личну корист”, каже он.
Радовић тврди да су главне крађе у оквиру државних структура, које се толеришу, док они који краду ван државног склопа, они се санкционишу. Радовић описује пирамиду криминала Србије, где што се иде од нижег ка вишем нивоу пирамиде, лопова има мање, али је крађа већа.
Он објашњава да у Србији сиротиња је та која увек плаћа, односно њу је држава највише и најобимније оптеретила. Радовић изричито каже, отима се сиромашнима да би се дало богатима.
„Србија је преварантска држава, која све ради против народа, на жалост маса тих најсиромашнијих се продаје за сендвиче и гласа за своје џелате“, објашњава он.
Драган Радовић је између осталог установио, да се у Србији украде новца у вредноснти од једног буџета. Он говори о томе где се највише краде и који су механизми крађе, критикује економску политику Запада према Србији и оне у нашој земљи који им зарад личних интереса служе. Залаже се да се провером порекла имовине откривају и кажњавају они који до исте нелегално дошли. Верује да се Србија може употпуности променити, уз само мало воље и деје своје решење за економски препород земље.
Шок у Хрватској, велика светска компанија одлази из те земље, више о томе прочитајте ОВДЕ.
