До загревања конфликта у овом делу света је дошло након што су две нуклеарне силе извршиле ваздушне нападе једна на другу. У среду је Пакистан саопштио да је оборио два индијска авиона над Кашмиром под контролом Пакистана и то само дан након што је Индија потврдила да су њене снаге почеле ваздушне нападе на наводни војни камп који се налази на пакистанској територији.
Тензије су, наравно, постојале и раније. Предоминантно хиндуистичка Индија и Пакистан са вец́инским муслиманским становништвом водили су три рата од 1947. године, када су две нуклеарне силе стекле независност од Велике Британије, а дошле су близу још једног великог сукоба 1999. године.
Ратови 1947. и 1965. године водили су се директно преко Кашмира, а континуирано насиље од 1989. године убило је више од 47.000 људи. Овај број не укључује људе који су због ових сукоба нестали, па неке групе за људска права и невладине организације број погинулих и удвостручују.
Зашто онда овај планински регион толико значи за обе земље?
Кашмир је првобитно остао независан и био је слободан да приступи било којој нацији. Када је хиндуски краљ Кашмира изабрао да се придружи Индији у замену за војну заштиту, држава Џаму и Кашмир је постала једина држава са муслиманском вец́ином у земљи.
Џаму и Кашмир покрива око 45 одсто Кашмира, на југу и истоку региона, док Пакистан контролише Азад Кашмир, Гилгит и Балтистан, који покривају око 35 одсто укупне територије на северу и западу. Обе земље тврде да је Кашмир њихово потпуно власништво, а ту је и Кина, која контролише око 20 одсто територије Кашмира познате као Аксаи Чин.
Ово питање је једна од најстаријих тачака на агенди Уједињених нација, где су Индија и Пакистан и започеле свој спор убрзо након независности.
Обе земље су начелно договарале и референдум, како би се Кашмирцима омогуц́ило да сами одлучују о својој будуц́ности, али он никада није одржан. Разлог за то лежи у захтеву о повлачењу свих војних снага из региона, због чега плебисцит није био одржан ни у деценијама које су уследиле.
Индијске власти желеле су да покажу да могу да гарантују права муслиманима у секуларној држави. Поред тога, Кашмир је представљао и кључ за пакистански идентитет као домовине за муслимане након поделе 1947. године, каже Симона Виторини, стручњак за јужноазијску политику на СОАС Универзитету у Лондону, за ЦНН.
“Кашмир је постао симболично питање за обе земље”, каже Симона Виторини и додаје да се ситуација додатно искомпликовала због растуц́ег Кашмирског покрета за независност који делује против интереса обе државе.
“Линија контроле” као линија ватре
Обе земље су од 2003. године одржале крхки прекид ватре, иако редовно размењују ватру преко границе.
Напетости су се распламсале у септембру 2016. године, када су наоружани милитанти напали удаљену базу индијске војске у близини “де-факто” границе између Кашмира под контролом Пакистана и Кашмира под контролом Индије, познатије и као Линија контроле. Том приликом убијено је 19 индијских војника, због чега се овај догађај памти као најсмртоноснији напад на индијске оружане снаге последњих деценија, пише Б92.
Истог месеца два пакистанска војника су убијена након сукоба са индијским трупама на истој линији контроле. Индија се огласила са својом верзијом догађаја, рекавши да је спровела такозване “хируршке нападе” слањем копнених трупа на “терористичке тачке” које се налазе на територији Пакистана.
Међутим, обављање ваздушних напада на територији Пакистана представља одступање од норме, каже Виторини, и додаје да до ове седмице индијске авијације нису прешле Линију контроле од 1971. године.
“За неке је ово сигнал фундаменталних промена у односима Индије и Пакистана”, рекла је Симона Виторини.
Прочитајте ОВДЕ шта то Индија намерава.
Извор: Б 92
