Нa Филозофском факултету у Београду опет ври! На Одељењу за историју група професора - Милош Ковић, Мира Радојевић и Маја Николић - кажу да им колеге међу којима су - Радош Љушић, Влада Станковић, Никола Самарџић и Дубравка Стојановић - не дају да раде и напредују и да их прогоне и вређају.
Друга страна тврди да то није тачно и да, како каже Радош Љушић, на овом факултету - нема прогона, и то од 1975. године, када је избачено осам професора. Милош Ковић, међутим, истиче:
- Овде је реч о три круга једне интересне групе настале на Одељењу за историју. Постоје вође, извршиоци налога и, на крају, они који ћуте и гласају - каже Ковић.
- Није реч само о томе да они данас, кршећи процедуре, правилнике и статуте, прогоне ових троје колега. Покушавали су, безуспешно, да професорско звање и катедре одузму и мени, Жарку Петковићу и Ђорђу Бубалу. Потом су из наставе одстранили Александра Фотића. Редовна злостављања и увреде трпи још више колега.
Ковић сматра да овде није реч о сукобу двеју група, већ о систематском прогону, јер се "непослушне колеге, које би да мисле својом главом, годинама упорно одстрељују".
- Мислим да је у случају колега које нас одстрељују осећање стручне, научне ништавности довело до потребе да се одсече све што "штрчи" и до намере да се створи рај послушних медиокритета - уверен је овај историчар.
- Међу њима има чак и полуписмених људи, па и доказаних плагијатора. Такви су одавно избачени са филозофских факултета у Нишу и Источном Сарајеву, али сада, ето, воде коло у Београду. Некима су срушени снови о уласку у САНУ, а Мира Радојевић је изабрана за дописног члана.
Ковић каже да њих идеолошки уједињује обожавање "културног" Запада и презир према "некултурној" српској већини.
- Политички програм Радоша Љушића се, рецимо, исцрпљује у клечању пред Немачком. По мом мишљењу, свима познате афилијације Николе Самарџића можда би могле да нам кажу понешто о томе ко би и зашто желео да "промени свест" Одељења за историју и, у будућности, целог Филозофског факултета. Кључно питање је - ко ће нам и како писати историју - каже Ковић.
Међу професорима који су се нашли на мети колега је Маја Николић. Она тврди да је реферат који су колеге са "супротне стране" написале о њој, поводом избора у више наставно звање, препун измишљотина, увреда и омаловажавања.
- Мој избор желе да онемогуће потписници реферата чија је сврха моје одстрањивање са радног места. То су проф. др Влада Станковић, проф. др Радивој Радић и др Нада Зечевић. Од 2015. двојица поменутих професора настоје да умање моју улогу на Катедри за историју Византије, на којој сам запослена 16 година. Разлог се налази у чињеници да сам неколико пута гласала супротно њиховим жељама - каже доцент др Маја Николић.
Она појашњава да реферат садржи и низ неистина и прикривања њених научних резултата, попут тврдње да није била ментор на докторским студијама нити члан комисија за одбрану доктората.
- Потписници реферата тврде и да сам у коауторском тексту плагирала докторску тезу колегинице коаутора, иако је текст објављен пре одбране њеног доктората - истиче Маја Николић.
- Реферат је потписало само троје наведених од укупно пет чланова комисије.
Радош Љушић негира да има прогона и тврди да су реферати истинити:
- То су јавни докумети, свако може да их види, о њима одлучује наставно-научно веће, па Сенат.
Љушић, који је био у комисији која је писала реферат за Небојшу Шулетића, истиче да су га потписала четири од пет професора и да стоје иза својих потписа.
- Нећу никога да прогоним на крају радног века - поручује Љушић, а на питање да ли у свему овоме, осим науке, има и политике, он каже:
- Не постоји институција у којој нема бар мало политике.
Универзитет да реагује
Милош Ковић каже да су се обраћали правним службама Факултета и Универзитета, универзитетском омбудсману, ректору, Министарству просвете и сви су покушавали да помогну:
- Уз позивање на аутономију Одељења, прогони су се појачали. Ми морамо да следимо утврђене универзитетске процедуре. На крају, јавност и суд остају једини ослонац грађанина који неће да трпи насиље.
Маја Николић сматра да би најпре требало да реагује декан Филозофског факултета, као и остале надлежне инстанце Универзитета у Београду, а можда и држава.
Инцидент после протеста. Погледајте ОВДЕ зашто је полиција легитимисала људе.
Извор: Вечерње новости
