Најновије

ЈЕБ.ЋУ ИМ МАЈКУ МАЈЧИНУ! Мало познати детаљи из Аркановог живота: На чијој сахрани је носио бомбе, шта је говорио да би урадио Хрватима...

Новинар Манојло Мањо Вукотић у својој књизи "Оловне речи", која се од скоро појавила у књижарама, доноси занимљиву причу о једној изненадној посети Жељка Ражнатовића Аркана.

Аркан (Фото: Јутјуб)

Причу вам преносимо у целости.

Хоћете ли да сиђете, молим вас.Дошао је Аркан. Шта да радим? пронашла ме је секретарица Лидија на неком од спратова "Борбине" куће.

- Одакле Аркан сад?

- Још су двојица са њим.

- Нека га Раде (Цветићанин) уведе у собу, силазим.

На врх правоуганоног стола у соби колегијума старој непромењеној од када су ту седели директори попут Милована Ђиласа, Вељка Влаховића, Јоже Смолеа, Моме Марковића - раскомотио се Аркан. У маскирној униформи. Са десетинама неких жица, каблова около... На палцу леве руке гипс. Изгрлисмо се.

Овај загрљај има рођачку причу: прва Арканова жена, Наталија, са којом има четворо деце, од Мартиновића је а мајка јој је од Вукотића. Дивна, паметна, мирна, завршила светску књижевност., говори пет језика. Одмах на почетку овог несрећног и братоубилачког рата погинуо јој је брат од ујака, 21 - годишњи Шалета Вукотић. Просто се био залепио за Аркана и кренуо с њим у поход по Хрватској. Већ у првим окршајима , у неком ноћном препаду "зенги" погинуо је.

На Чеву, гнезду Вукотића, сахрањен је млади Шалета. Дошао је наравно, и Аркан са Наталијом. Тада сам га упознао. Потпуно необичан. Детињаст у лицу.

Лепо грађен. Миран. У летњој гардероби. Над раком је стајао као кип, без иједне гримасе. Без сузе. Упртих очију у сандук. Ниједне речи.

- Баш ми необично мирно изгледа! - кажем пријатељу искусном полицајцу када смо се вратили код Ђурове куће (Шалетин отац).

- Да, да. Само у џеповима носи две бомбе.

Још једном гледам ту ледену, опијајућу мирноћу: Аркан трпа Наталију, дете и свог пратиоца у џип, а он седа за волан. Уским змијастим путем од Цетиња има 32 километара.

Причамо о тексту због којег је дошао. Поднаслов јесте огољен и оптужујући: "Аркан је у иностранству, уз договор са службом, ликвидирао..."

Мучна прича.

- Овај што је ово нашкрабао сада је у Босни! - гледа ме.

- На путу је! - чудим се његовој обавештености.

- Реци му да се не враћа! Боље му је. Нек се упише у муслимане! - сипа претњу.

Док ћаскамо секретарица ме моли да изађем јер зову из МУП. Неки шеф пита да ли је код мене Аркан, каква је "атмосфера", треба ли да дођу.

- Само ви седите. Све је у реду - тешим га.

Гледа Аркан на зиду Брозову слику.

- Скини овог мрца, молим те. Немој да га ја скидам.

Смирујем га како је ускоро нека годишњица, па ћемо мењати нешто.

Мало прође, а ови из МУП поново зову и питају: "Да ли је све у реду?"

У међувремену проструји кроз сиви Београд чудна прича: Аркан се спустио хеликоптером на "Борбину" зграду и сад тамо "оперише".

Кад је он улазио у зграду, изнад центра града је прохујао неки хеликоптер и, ето, пукла измишљотина.

Још једном погледа Брозову главу.

- Скини га, живота ти, не могу да га гледам.

Договоримо се уз мирну причу да дођем у "његове подруме", у Ердут, и ко још хоће, па да направимо интервју.

- Ево, Мома Ђорговић ће да направи разговор. Ви сте посластичари: ти држиш овде, а он на Копаонику има чувену "Вијену"!

Када сам га испратио или "их испратио", јер су била и два пратиоца (један је на коленима, док је седео, држао "малу пушку", а други на леђима два пиштоља), у холу, испред кабинета окупило се неколико десетина запослених из куће - дошли су да поздраве "команданта".

- Да он још једном погледа у Броза, устао бих и скинуо га! Шта знам, можда би пуцао у њега! - није баш весео био Раде.

Отишао је и Мома и направио разговор, опширан, цела страна великог формата, за недељни двоброј. Нисам био у Београду, али читам:

- Шта бисте сад урадили Хрватима? - последње је питање.

- Ј... им мајку мајчину! - завршава се интервју.

Видели смо се неколико пута после тога. Увек се понашао као рођак.

А моја рођака Наталија после 13 година брака изненада је покупила децу и напустила кућу. Прво је била у Италији, па Грчкој и скрасила се у Америци. Радила је бројне послове да би преживела и извела децу на пут. Данас живе у различитим деловима велике земље: Маша је завршила студије, Милена филмску режију, Војин је такође завршио факултет, Никола ради у ланцу хотела "Хилтон".

Свих четворо носе мајчино презиме - Мартиновић. Остатак приче је познат.

САД хитно треба нови план за Каракас! Нико не жели у рат против војске Венецуеле. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Курир

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Цеца и Аркан на стадиону Обилића 1998.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА