Заменик главног инжењера Армате Андреј Махнин, који је разговарао са званичним телевизијским каналом руског Министарства одбране, “Звезда”, о Арматином митраљезу од 7,62 мм, каже:
– Како би се олакшала употреба машине од 7.62 мм, развили смо механизам за даљинско пуњење. Уз то, покретни део је инсталиран аутоматски (по сигналу оператера). Електричне компоненте које покрећу овај сложени механизам су херметички затворене како би се спречио сваки могући контакт с водом.
“Армата МБТ” такође поседује “Кордов” 12,7мм тешки митраљез, релевантан против лаких оклопа и одређених типова авиона. Да ли је “Армата” на броду “Корд” управљан истом врстом властитог механизма за поновно пуњење као и његов “колега” од 7,62 је непознато, иако је мало вероватно с обзиром на додатне техничке компликације.
Робустан комплет секундарног наоружања једва се огребао по површини Арматиних бројних особина. То укључује конкретна техничка побољшања као што су експлозивни реактивни оклоп, власнички беспилотни 125мм топ, интеграција ласерски вођених пројектила и оперативни домет од преко 500 километара.
Чак и ако се забране теже тврдње да Армата ради на Марсу и пуца на железничке пруге, мало је питања да Т-14 представља револуцију у дизајну тенка. За разлику од, рецимо, спорније дебате о релативним заслугама Су-57 против Ф-35, Армата практично надмашује своје НАТО “колеге” из МБТ-а у традиционалним областима перформанси ватрене моћи, мобилности и могућности опстанка.
Ова разлика произлази из критичних разлика у војној доктрини. Од Другог светског рата, тенкови су били незамењив алат руске (тада совјетске) пројекције снага преко огромних евроазијских граница. У међувремену, САД је поморска нација која улаже у решења за ваздушну и морску енергију за потребе својих пројекција снага; Ваздушна група је можда врхунац овог приступа ратовању.
Међутим, Армата је надмашила конкуренцију уз јаки трошак, барем у односу на руски буџет за одбрану. Прелиминарне процене стављају Армату на четири милиона долара по јединици, за разлику од шест милиона упоредивих са америчким “М1А2 Абрамс”. Ово може бити добра вредност у компаративним терминима, али ипак намеће огроман притисак на буџет од око 60 милијарди долара који се растеже што је могуће мање за финансирање амбициозног програма модернизације морнарице, авијације и ракетне одбране.
Број производње Армате је колосално пала у односу на почетну процену руске војске од 2.300 серијских јединица до 2020. године, без очигледног решења. Превентивна извозна стратегија - слично ономе што се покушава са Су-57 - могла би потенцијално умањити део трошкова, али је изузетно тешко замислити извозну добит Армата на нивоу који је потребан за финансирање хиљада набавки неопходних за испуњење циља Русије, пуњење 70 одсто свог МБТ списка са Т-14.
Међутим, то не значи да Армата нема места у руским копненим снагама. Напротив, постоји неколико компромисних опција које су доступне Москви. Најочигледнији су већ споменули руски коментатори: платформа Армата не мора бити узета или остављена.
Руска војска може смањити Арматине трошкове жртвовањем сувишних могућности као што су тоалети, док истискује своје основне перформансе у мршав, економичан производни процес који се може постепено проширити ревизијама и варијантама у наредним деценијама.
Амерички ратни брод шаље поруку Русији! Упловили су већ у Медитеран! Више погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
