Најновије

ЏАМИЈЕ У ХРВАТСКОЈ: У три се клања, четири се још граде! А на своје исламске центре тренутно чекају уз Дубровник, Пула, Осијек и Сисак!

Тренутно је у фази изградње само Исламски центар у Сиску, у Дубровнику и Осијеку процес траје, у Пули још без помака.

Џамија (Фото: Јутјуб)

Нова би џамија, односно Исламски центар у Хрватској, требао никнути у Дубровнику, како је недавно објављено, но до тога је ипак још далек пут, а Дубровник и није једини град у Хрватској који, упркос бројној муслиманској заједници, чека на исламски центар.

У Хрватској тренутно постоје три џамије – она прва у Гуњи у Славонији, велики Исламски центар у Загребу те хваљени, спектакуларни центар у Ријеци, скулптурална џамија којој се често тепа да је најлепша у Еуропи, чији је је аутор уметничко-скулптуралног обликовања џамије и минарета прослављени Душан Џамоња.

А на своје исламске центре тренутно чекају – уз Дубровник – Пула, Осијек и Сисак. Пројекти реализације у различитим су фазама, а најдаље се отишло у Сиску, гдје се градња Исламског културног центра већ увелике захуктала.

Сисак: Исламски центар у изградњи

Главни имам меџлиса Исламске заједнице Сисак Алем еф. Црнић каже да радови иду по плану – већина армирано-бетонских радова на објекту је направљена, а надају се да би завршетак изградње могао бити идуће године.

„Што значи да је зграда Исламског културног центра покривена, са три етаже, затим ресторан и конгресна дворана с едукативним и друштвеним просторијама, а у следећој фази, од маја 2019. године, започиње изградња минарета, као и покривање куполе – средишњег дијела молитвеног објекта, с чиме ће се заокружити армирано-бетонски радови“, каже Црнкић.

Сви трошкови до сада су, наводи, уредно подмирени и није се ушло у дуг, а важан дио финансирања су донације – центар је, истиче, пројект Исламске заједнице у Хрватској и свих верника и људи који желе придонети том, како каже, заједничком трајном добру, па донације стижу из свих тих извора.

Град и Сисачко-Мославачка жупанија такође су, каже, учествовали с донацијама на почетку изградње. Исламска заједница у Сиску, наводи, има квалитетно изграђене односе с локалном самоуправом и њихови највиши представници редовито суделују у свим релевантним друштвеним догађајима.

С друге стране, Меџлис Исламске заједнице Сисак последњих је неколико година организиовао низ културно-верских манифестација јавног карактера са жељом да се представи широј јавности, а један од најпосећенијих и најуспешнијих догађаја био је јавно обележавање Бајрама 2017. године у средишту Сиска, под називом „Бајрам на сисачкој шетници“.

Пула: Протест и отпори

Муслимани већ генерацијама у континуитету насељавају подручје града и жупаније и етаблирани су у свим сегментима друштвеног живота и није, истиче, забележен ниједан пример несношљивости вредан спомена или пажње. У складу с тим, наводи, подршка грађана није само декларативна, него се доприноси и делом.

„Након Сисачке бискупије, која је међу првима дала донацију пригодом свечаности камена темељца, многи су суграђани давали своје прилоге без обзира на вероисповест. Данас, као имам, скоро не прођем градом а да ме пролазници, познаници и пријатељи, добри Сишчани и Сишчанке, не приупитају када ће бити готов Исламски културни центар, како би и они користили његове садржаје, посебно мислећи на ресторан и друге друштвене садржаје“, закључује Црнкић.

Но, ситуација није свугде као у Сиску. Муслимани у Пули, такође, насушно требају већи простор, односно исламски центар.

Идеја изградње, како наводи главни имам меџлиса Исламске заједнице Пула Есад еф. Јукан, започела је још 2009. године, а пројектна документација је брзо решена – расписан је позивни конкурс и изабран пројект, који је изградила једна фирма те је потписан уговор о изради пројекта.

Измењен је, наводи, урбанистички план Пуле и додијељена локација за иградњу на подручју приградског насеља Валмаде, но након тога дошло је до противљења тамошњег становништва.

„Организује се протест, на који се одазива мали број људи, између 50 и 100. Становништво се не буни против самог Исламског центра, него се противи месту грађења, јер су сматрали да није на адекватном месту. Градске власти (пре)брзо реагирају те заустављају цели пројект, а саму локацију поновним променом плана враћају у пређашње стање“, каже Јукан.

Нова комисија након пет година

Све се то догађало 2014. године и од до данас се, наводи, ништа велико не догађа – Град је основао поверенство, које је требало пронаћи нову локацију, но оно је, каже, одржало три састанка у пет година без икаквог решења.

Пре месец дана, каже, градоначелник Борис Милетић, након многобројних састанака, поновно је основао поверенство, које има саветодавну улогу.

„Одржан је један састанак, на коме су одређене смернице за будући Исламски центар. Надамо се да ће ново поверенство деловати пуно брже и делотворније него прошло. Исламска заједница искључиво тражи адекватан простор за обављање свих верских дужности , јер је садашњи простор премали за све вернике.“

Пулски муслимани ове године обележавају 50 година оснутка своје заједнице, па се нада да би до краја године могло бити помака у смислу локације, да би следеће године прибавили све дозволе и камен темељац положили 2021. године.

„То су наше жеље и реално је могуће учинити. Међутим, коначна одлука је на градским властима“, закључује Јукан.

Осијек: Чека се документација 

И на на другом крају Хрватске, у Осијеку, изградња џамије и Исламског центра дугогодишња је жеља и потреба муслимана тог подручја, заједнице која делује 90 година.

Главни имам Сенад еф. Хевешевић каже да се активности више од 40 година одржавају у простору неадекватном и неодговарајућем због старости и положаја.

Локација је, наводи, одређена, земљиште откупљено и следећи кораци су полагање камена темељца и почетак изградње.

„Неколико фактора је утицало на делимично успоравање процеса: почетком 2018. године умро је дугогодишњи осјечки имам Енес еф. Пољић и било је потребно да се заједница стабилизује и да се анализирају нове околности.

Утврђено је да се првотни пројект прилагоди реалним потребама заједнице и да се квадратура смањи, у договору с архитектима, истовремено не нарушавајући архитектонско решење, које ће, засигурно, обогатити град Осијек и бити на корист свим грађанима града Осијека и шире околине. У складу с том делимичном изменом првобитног пројекта, у процесу је прилагођавање документације, за коју не очекујемо да ће трајати дуго.“

Финансирање, каже, иде у организацији Мешихата Исламске заједнице у Хрватској, у што ће бити укључени локални муслимани те потенцијални донатори из већински муслиманских држава. Полагању камена темељца надају се у пролеће идуће године, када очекују прилагодбу документације и почетак градње, а у свему, наводи, имају подршку градских и жупанијских власти.

„Ова подршка се додатно показала и на практичном примеру помоћи при исхођењу дозвола за првотни пројект, а надамо се да ћемо исту помоћ имати и при прилагодби докумената“, закључује Хевешевић.

На крајњем југу, у Дубровнику, недавно је представљен идејни пројект те се креће у његову разраду и прикупљање документације.

Дубровник: Процедура захтева време

Секретар Мешихата Исламске заједнице у Хрватској и шеф кабинета муфтије Нермин Ботоњић каже да се ради о захтевном послу, чија процедура треба време, па је тешко рећи када ће која фаза бити готова. Но, препрека, истиче, нема.

„Ми смо искрено захвални свим разинама власти у Хрватској, што су увек разумели наше потребе и што су били од помоћи када год би се јавила потреба. Тако је и у Дубровнику већ дуго, јер муслимани су генерацијама у Дубровнику присутни као становници града и имају своје место и заслуге у његову развоју, као и у одбрани у Домовинском рату. Управо међусобно разумевање и рад на промовисању добра кроз дуги низ година довео је до ситуације у којој смо сада“, каже Ботоњић.

Наводи да се сваки од објеката планира тако како би био енергетски што учинковитији и смањио трошкове одржавања кроз употребу обновљивих извора енергије.

Објекти Исламске заједнице, каже, постоје у свим већим насељима и градовима у Хрватској већ дужи низ година, а експлоатација је оставила трага и обично нису адекватни за ширу друштвену заједницу, а к томе су многи и стари – на пример, у Сиску и Дубровнику старији су од 50 година, у Пули старији и од 100 година, а слично је било и са становима у Ријеци.

Разумевање највећа помоћ

„Постоји још градова у којима би промена постојећих објеката, односно селидба на другу локацију олакшала и нашој заједници у тим градовима и њиховим суграђанима, али гради се онде где је баш нужда и у складу с потребама.“

У свим тим настојањима, каже, највећа је помоћ разумевање. С друге стране, највећа потешкоћа је недостатак искрености или јасне визије.

„Ако нешто живите, онда је лако. На пример, тко има визију, живи у заједништву различитости и пази на своје суграђане, он добије титулу европске престонице културе или буде на мапи топ дестинација свих туристичких агенција. Све зависи шта ко изабере“, закључује Ботоњић.

Прочитајте ОВДЕ која су то два сценарија за Македонију.

Извор: Al Jazira Balkans

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube