„Како иначе објаснити феномен да се на тако малом простору налази толики број цркава и манастира. И како објаснити то да се те цркве и манастири стално руше и пале, а опет се стално обнављају и васкрсавају”, упитао је Карајлић.
Он је, у оквиру серијала Косинус, оценио да се косовско питање може више посматрати метафизички, него рационално.
„Можда би, за постизање нашег коначног циља, боље од политичких, дипломатских или, не дао Бог, војних акција, било да упорно, свакодневно, без изузетка понављамо једну те исту реченицу која гласи – догодине у Призрену. Знам један народ који је са том тактиком дошао до циља”, поручио је Карајлић.
Када је реч о разграничењу, он је новинарки Бојани Миловановић рекао да је то једна „веома популарна игра на Балкану која траје већ најмање 600-700 година“.
Он проблем те „игре“ види у томе што границе које се нацртају обично трају краће од скечева Топ листе надреалиста.
Према Карајлићевом ставу, Косово нипошто не би требало да добије столицу у Уједињеним нацијама (УН), пре свега због међународног права на чијим „крхким ногама још увек стоји наша планета“.
„Ако ставите Косово у УН, то је исто као да у фудбалу укинете офсајд за ону екипу која носи Адидас опрему, јер за њих важи изузетак”, илустровао је Карајлић.
Он сматра да је српска спремност на компромис данас изненадила оне који су бомбардовали Србију пре 20 година. Услед те изненађености, како је указао, они су заборавили на то да није неопходно да Србију питају да ли је за признање Косова или није.
„Ипак, то што нас питају, терају и то признање постављају као услов, јесте знак или да они траже оправдање за оно што су учинили или да игра није готова“, предочио је Карајлић.
Нити су једни велики издајници, нити су други велике патриоте
Карајлић мисли да је потпуно свеједно да ли ће се за Косово организовати међународна конференција или наставити дијалог, али истиче да је важно да подржимо онога кога пошаљемо као представника.
То је упоредио са ситуацијом када се преговара око цене концерта неког бенда.
„Ако не подржите свог менаџера, цена је мања, уколико га подржите, тај са којим се преговара нема куд, па пристане на оно што је менаџер тражио“, објашњава Карајлић.
Споразум или замрзнути конфликт доживљава као исфорсирану дилему која служи за унутрашњу употребу.
„Нити су ови који су за споразум неки велики издајници, нити су ови који су за замрзнути конфликт неке велике патриоте“, оценио је Карајлић.
Према његовом предвиђању, можда би споразум донео бољитак у првом периоду, али би за 20 или 30 година био велика потешкоћа.
С друге стране, како је предочио, замрзнути конфликт је сада замрзнут, а нисмо сигурни да ли ће за пар година бити замрзнут, или ће бити у рерни, а наша позиција неће бити оваква, већ може бити само гора.
Одговор и пут којим треба ићи, када је у питању Косово, Карајлић види у јединству и саборности.
Анегдота из Призрена – надреализам да не може бити већи
Присећа се и анегдоте са Косова, када су га испред цркве Богородице Љевишке у Призрену, тада окружене бодљикавом жицом, препознали припадници Косовског заштитног корпуса.
Уследило је заједничко фотографисање, али и молба да фотографије не заврше на Фејсбуку, пошто су за њих компромитујуће.
„Ето вам надреализам да не може бити већи“, закључио је Карајлић.
Како Кинези и Руси шаљу снажну војну поруку Американцима сазнајте ОВДЕ.
