Најновије

Шта ако се Европска унија распадне? Да ли је заиста стање као пред Други светски рат?

Словеначки премијер Марјан Шарец шокирао је Европу својом недавном изјавом у којој је стање у Европској унији (ЕУ) упоредио са стањем пред Други светски рат, "када су европски политичари попуштали нацистичком вођи Адолфу Хитлеру", и на сто ставио опасну тему - распад Уније.

СС Принц Еуген (Фото: Јутјуб)

- Ако се ЕУ распадне, онда смо сви пропали. То је врло брутално, али и истинито - рекао је он.

Та изјава изазвала је прави мали политички земљотрес, а осим што је оцењена као неумесна отворила је питање: ако је ЕУ у стању као Европа пред Други светски рат, ко је онда савремени Хитлер? За овим, наметнуло се још једно: Шта ако се унија заиста распадне?

Да ли је то уопште могућа опција, будући да је криза Уније свима видљива, и шта би то, уколико би до распада дошло, значило за глобалну политичку сцену, а шта за Западни Балкан и Србију?

- Не би нас било, бар не на светској економској и политичкој мапи, чак ни моћних чланица ЕУ, а камоли малих балканских земаља - овако у најкраћем коментаришу саговорнице тему распада Уније, пре свега наглашавајући да је то прилично незамислив сценарио, јер ЕУ није само заједница држава, већ заједница са озбиљним интересима, безбедносним, економским и политичким.

Земље без Уније су "ништа"

Наташа Драгојаловић из Националног конвента о Европској унији, и Јелица Минић из Европског покрета, иако одбацују као нерелану могућност сценарија распада, слажу се у једном - ако би до њега икада дошло, то би врло могуће значило неке нове сукобе и ратове.

- ЕУ се неће распасти јер је 27 или 28 чланица Уније више него једна држава. Распад ни у економском, ни у политичком, ни у безбедносном смислу не значи ништа. Чак ни један Немачка сама не значи малтене ништа - прича Драгојловић, уз опаску да чак владе појединих држава, ни појединци, иако се за њих може рећи да су евроскептици и радикалније политичке опције, не заговарају распад.

 - Тачно је да је Унија под ударом кризе, видећемо како ће изгледати излазак Велике Британије и какве ће последице оставити по институције, али распад уопште није опција - прича она.

Ако би се, хипотетички, то и десило, Драгојловић каже да се некакав рат не би могао искључити.

- Сад, замислите да Немачке и Француска данас ратују. То је потпуно незамислив сценарио - прича Драгојловић, и истиче да је ЕУ је највећи мировни пројекат икада.

Такође, наводи да је тешко замислити да би се у том сценарију економски показатељи било које земље ЕУ могли мерити са светским силама и растућим економијама попут САД, Кине...

- То је, једноставно, ништа. Такође, војно рецимо, осим Велике Британије и Францускле ниједна чланица Уније није нуклеарна сила, па упоредите то са глобалним играчима. Једноставно, ЕУ је и нужност и интерес. То су и разлози зашто и Србија, али и друге земље теже чланству. Ако би дошло до разлаза, околности би биле крајње неизвесне, прерасподела моћи би такође била неминовна, а то све не одговара никоме, а најмање малим и средњим земљама - објашњава она, и истиче, ако се ствари овако поставе, "јасно је да не постоји друга опција осим удруживања, и да распад никоме није у интересу".

Сличног става је и Јелица Минић, која каже да је "довољно само погледати географску кату света и видети да је на њој ЕУ само један мали регион, а не не причамо о западном Балкану". Само то, каже, може да буде довољно када се прича о политичким и економским аспектима распада ЕУ.

- Данас је Унија моћан трговински блок и значајан политички актер на светској сцени, на којој појединачне земље, да њега нема, не би биле од превеликог значаја, осим можда Немачке. Уколико би се пак то догодило, дошло би до великих последница и на глобалном и на европском нивоу. Бојим се да би односи ван тог европског оквира могли да повуку назад неке старе хипотеке и затрују односе у Европи - прича Минић.

Она објашњава и да су генерације становника, посебно западне Европе, одрастале и васпитаване као Европљани, научени да живе у атмосфери без ратова које су појединачне земље водиле.

- Ако би до распада дошло, бојим се да би он могао да избаци на површину ствари које су оправдано прећуткиване, а бојим се и да би то могло да доведе до расспиривања сукоба - прича Минић.

Балкан је "само џеп"

Говорећи о западном Балкану у свему томе, она појашњава да је он само "сићушан простор на светској мапи".

- ЕУ је мала, а ми смо само "џеп". Мислим да изјава словеначког премијера управо иде одтле, заправо да на целу причу гледа из перспективе малог "џепа". Зато не чуди страх од тога шта би било да Уније нема. Мале земље би могле да постану предмет аспирација разних интереса, а веће само коцке на шаховској табли - појашњава она.

У сценарију, који је и по њој нереалан, не би било превише среће ни за Србију ни за њене суседе. Западни Балкан је, каже, већ суочен са депопулацијом, неједнакостима, сиромаштвом, корупцијом, и два важна нерешена проблема: Косово и БиХ.

- И онако је трусно подручје, на коме би лако могло да дође до сукоба, нарочито без оквира ЕУ која га окружује, и којој зато и јесте интерес да се мир одржи и направи, бар секторски, сарадња. Све то би у случају распада вероватно изостало, и на чистац истерало аспирације светских сила - објаснила је она.

Реформе су добродошле

Саговорнице су сагласне у томе да је потребна реформа Уније, и да је она добродошла. Минић каже да се воде озбиљне дебате у институцијама земаља чланица о томе како изаћи са проблемима на крај, на која питања одговорити и задржати јединство.

- У том смислу неколико је важних ствари: мир као један од најважнијих циљева, односно безбедност, затим економија, заједничко ношења са проблемима од климатских промена, до мигрантске кризе која је показала да може озбиљно да потресе ЕУ. Разне су опције, чему ићи, да ли ка јачању институција Уније, или прихватити доминантно мишљење и дати простор чланицама за самостално деловање унутар система, да би се изашло на крај са аргументима које је Велика Британија износила да би изашла из Уније - прича Минић.

И Драгојловић наводи да је реформа потребна, и истиче да то није атак на Унију, већ сасвим нормалан пут у демократском свету.

- Живот се дешава, промене се дешавају, и сасвим је нормално прилагођавање околностима и потребама грађана - закључује она.

Прочитајте ОВДЕ шта ће састанак са Меркеловом и Макроном значити за будућност Косова?

Извор: Блиц

Бонус видео

Сукоби у свету брзо измичу контроли!

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube