Ово су поруке председника Мила Ђукановића и премијера Душка Марковића, поводом 21. маја Дана независности, а у вези са одлуком Владе да усвоји предлог Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница који је својим садржајем огорчио већински православни народ који баштини традицију Митрополије црногорско-приморске и њених епархија. Тај предлог упућен је Венецијанској комисији након чега ће се одредити посланици државне Скупштине.

Страхује се да би овај акт могао "отворити врата" храмова малобројним присталицама канонски непризнате Црногорске православне цркве и Мирашу Дедеићу!

- Доношењем Закона о слободи вероисповести стварају се услови за претпоставке да се озбиљније посветимо решавању црквеног питања. Верујем да то значајно може допринети регулисању бројних питања у општој осетљивој сфери. Наше политичко полазиште је да свако ново решење мора следити основни циљ - превазилажење наслеђених дубоких подела у црногорском друштву - казао је Ђукановић.

Председник Владе верује да је овај закон корак напред за демократију и основна људска права.

- Држава ће имати снаге и одлучности да га спроведе у живот, каква год била и одакле год долазила евентуална противљења - поручио је премијер.

О најављеном рушењу цркве Свете Тројице на Румији и Крстионице "Суза Његошева" на Михољској превлаци, Марковић, каже да Влада том питању прилази са пуним сензибилитетом, како се не би појачавале поделе у земљи међу православним становништвом.

- Друштвена кохезија нам је циљ и потребно нам је стрпљење да би га постигли. Наравно да нећемо дозволити да се на државном или земљишту верских заједница, супротно закону, граде верски објекти само због тога што је то запело за око неком свештенику - додао је Марковић.

Митрополија црногорско-приморска оцењује да је овај законски акт гори од нацрта закона из 2015. године.

- Да ли има смисла да црква доказује да је постала власник нечега после 1918. године? Полази се од погрешне претпоставке да је држава пре 1918. држала у власништву црквену имовину што није тачно и не постоји ниједан релевантан доказ. Питам људе из Владе да ли они имају доказ да је и пре те године држава била власник? Управо су два судска процеса, за цркве на Крушевцу у Подгорици и Ћипуру на Цетињу, доказала да објекти грађени у време Краљевине Црне Горе не припадају држави него верској заједници - казао је Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије.

Из Митрополије црногорско-приморске су још раније упутили питање надлежнима у држави - да ли је Црна Гора била и да ли је сада власник имовине Исламске заједнице и Римокатоличке цркве? Ко је био власник црквене имовине других верских заједница на територији која се није налазила у Књажевини и Краљевини Црној Гори, а која се данас налази на територији Црне Горе? Одговор никако да стигне.

Галиматијас

Има ли смисла трошити енергију и полет и државе и цркве да доказујемо да су два и два четири? Полазећи од једне такве неозбиљне и површне претпоставке улазимо у један галиматијас који ће нам само одузети време и енергију уместо да стварамо секуларно друштво у коме се зна шта коме припада - каже отац Гојко Перовић.

Подршка Бошњака

ИЗ Которске бискупије саопштено је да они још нису проучили предложен Закон о слободи вероисповести, али да ће накнадно о том акту дати мишљење. Такође, нема званичног става Исламске заједнице у Црној Гори, али има Бошњачке странке, која је коалициони партнер ДПС на државном нивоу. Они поздрављају овај акт који је усвојила Влада, поручујући да ће "кроз даљу процедуру" подржати његово доношење.

Подвлачимо црту 13 година откако се заједничка држава распала! Прочитајте ОВДЕ где смо ми а где Црна Гора.

Извор: novosti. online