Избори за савете и представнике националних мањина ове су године уређени посебним законом који би требало да побољша њихов положај и њихову видљивост. Према подацима из Државне изборне комисије, на овим изборима ће учествовати укупно 558 прихваћених листа кандидата за савете и представнике, од којих је њих 179 на регионалном, и жупанијском нивоу.
Највише листа има српска мањина - 189, а следе албанска национална мањина са 55 листа и ромска и мађарска са по 50 листа.
Према писању хрватског портала Новости, нови сазив савета ће наилазити на исте препреке као и досад: на дискриминацију, говор мржње и игнорисање Уставног закона о правима националних мањина.
Заменик председника СНВ, Александар Милошевић, који је актуелни председник загребачког огранка, каже да су помаци у положају савета и представника националних мањина у хрватском друштву ситни, иако је од првих избора прошло 16 година.
- Имамо ситуацију да се не бринемо о класичним мањинским питањима као што су језик, култура, образовање, већ о питањима дискриминације и грађанске равноправности.
- Носимо бреме с којим се тешко изборити. У политичкој атмосфери у којој влада државотворни национализам с развијеним говором мржње и у којој нема позитивне економије и уређеног правосуђа није чудно да су савети и представници националних мањина далеко од остваривања својих права - каже Милошевић. Један од узрока је, истиче, и актуални Уставни закон о правима националних мањина који је лош и недорађен.
- Већина проблема националних мањина створена је на централном нивоу и зависи од политике. Употреба језика и писма, дискриминација, питање образовања и информисања нису проблеми неколико општина, него су национални проблем на који постојећа политичка архитектура и тако скројени Уставни закон не могу адекватно да одговоре - навео је Милошевић.
Процурио супертајни документ ЦИА из 1946. године. Погледајте ОВДЕ о чему је реч.
Извор: Танјуг