Најновије

ХОЋЕ ЛИ ЗАРАТИТИ АМЕРИКА И ИРАН? Трамп је против сукоба, али његови јастребови једва чекају! А ево шта би то значило за свет!

Сједињене Америчке Државе и Иран су у сукобу од Иранске револуције 1979. године која је збацила прозападног шаха Резу Пахлавија и монархију претворила у Исламску републику на челу с верским вођом ајатолахом Хомеинијем.

Доналд Трамп (Фото: Јутјуб)

Годинама су разне милитантне групе потпомогнуте од Ирана убијале америчке војнике по Блиском Истоку, али ни САД нису остале дужне па су покретале нападе укључујући и разне сајбер нападе, као и поморске акције како би потопили иранске бродове.

Другим речима, однос две земље увек је био на ивици и дешавања последњих недеља гурају ситуацију у лошем смеру. Прво, САД се повукао из нуклеарног споразума, поново су им увели санкције и траже од европских савезника да престану да купују иранску нафту. То је почело да подрива иранску економију.

Друго, како се обавештајне и војне акције доживљавају у последњих неколико недеља, према писању "Вол стрит журнала", Иран можда страхује да ће амерички напади бити неизбежни, па предузимају кораке да одврате САД од те идеје.

Џон Болтон, Трампов главни помоћник за националну безбедност дуго се залагао за промену режима у Ирану и заговарао ваздушне нападе како би их одвратио од производње нуклеарног оружја. Мајк Помпео, државни секретар, такође се залаже да се САД мора суочити с иранским режимом.

Њих двојица заједно су тако Трампову администрацију нахушкали према Исламској Републици, што није био случај када је министар обране био Џим Матис и државни секретар Рекс Тилерсон.

Иако су и они били неповерљиви према Ирану, никад нису тако безобразно претили конфликтом нити имали максималистичке захтеве. Важно је знати да Трамп, иако говори да не жели рат са Ираном, окружио се јастребовима, што значи да у оваквим ситуацијама, кад би требао да има око себе хладне главе, он их нема.

Иначе, тешко је у Вашингтону пронаћи још две особе које толико не подносе Иран, као што је то случај са Трамповим саветником за националну сигурност и државним секретаром.

Болтоном је увек хтео да кажњава ауторитарне режиме, али Иран му је трн у оку. Он је још 2015. написао да Иран неће преговарати о свом нуклеарном програму, одбијајући напоре Обамине администрације да склопи дипломатски споразум с Техераном.

"Неугодна истина је да само војна акција ... може постићи оно што је потребно. Времена је страшно мало, али напад још увек може да успе", написао је он.

Помпео има дубље разлоге. Не скрива своју евангеличку католичку веру, која му одређује и политички утицај. Његова верска уверења делом су га навела да подстакне Израел и њиховог премијера Бењамина Нетанијахуа који у Ирану види егзистенцијалну претњу.

Током посете Јерусалиму 20. марта, например Помпео и Нетанијаху су обећали један другом заједнички притисак на Иран. Пет дана касније, Помпео је одржао говор израелској лобистичкој групи American Israel Public Affairs Comitee (AIPAC) у ком је исказао свој презир према Ирану.

"Антиционизам је антисемитизам, и свакој нацији која подупире антиционизам, као и Иран, морамо да се супротставимо. Морамо да бранимо закониту домовину јеврејског народа"

Ипак, не изгледа да ће САД ускоро ићи у рат с Ираном, иако та могућност не може у потпуности да се одбаци. Али постоје три главна разлога за оптимизам. Најпре неки стручњаци кажу да америчке војне операције на Блиском истоку нису толико неуобичајне. Наравно, САД су прошлог месеца преместиле противракетну батерију у тај регион, али су исто тако уклонили четири пре неколико месеци, написао је на Твитеру Илан Голденберг, стручњак за Иран у Центру за нову америчку сигурност у Вашингтону. Додао је да је носач авиона који је послат на Блиски исток како би се спречио ирански напад и пре планиран за тај регион.

"Шта се заправо догађа? Неко у управи одлучио је драматично да повећа медијску присутност тих распоређивања како би се извршио притисак на Иран", наставио је Голденберг. Међутим, разлог преувеличавања није сасвим јасан.

Друго, Трамп заправо изгледа, не жели рат с Ираном. Он је водио кампању да САД више не учествују у новим ратовима у иностранству, нарочито на Блиском истоку. Иако Трамп ужива у притиску, он не жуди за ратом као неки око њега.

Наводно је свом шефу у Пентагону рекао да не жели у рат са Ираном. А кад су га недавно питали хоће ли ићи у рат с Ираном одговорио је 'Не, надам се!“

Међутим, недавни напади на нафтне танкере, иранска изјава да се неће придржавати кључног дела нуклеарног споразума, као и рушење беспилотне летелице значи да би се проблеми могли појавити у наредним данима. Ипак, америчко-ирански сукоб није баш толико страшан као што се чини и може да се смири. То, наравно, није гарантовано, јер увек има места за грешку. Али за сада не изгледа као да САД и Иран иду у рат.

Ипак, према изјавама Трампове администрације и досадашњој америчкој политици, Америка би могла изабрати да започне рат са Ираном из три разлога. Прво Иран се приближио производњи нуклеарног оружја, друго ако САД одлучи да збаци режим, или ако Иран покрене велики напад на Американце.

Политика САД-а је да Иран не би требало да има нуклеарно оружје. Због тога је председник Барак Обама потписао споразум о нуклеарном наоружању. Трамп се повукао из договора из више разлога, али један је да је Иран у међувремену постао способан да произведе нуклеарну бомбу иако се већина стручњака с њим не слаже. До данас, Иран је још увек далеко од тога да има на располагању поуздан нуклеарни арсенал - и никада није службено рекао да чак жели бомбу.

А може ли се зауставити Иран да направи бомбу ако би то заиста желео?

"Вероватно ћемо уништити постојећи програм" с ограниченим нападима, рекао је прошлог месеца Ричард Непју, архитекта иранског нуклеарног договора. Али, “не можемо да спречимо Иран да поново успостави тај програм. Тако ћемо у будућности морати поновно нападати како бисмо се носили с обновљеним нуклеарним програмом или пристали да Иран има нуклеарно оружје." А рат за уништење режима? То је још мање вероватно јер би захтевало колосалне војне напоре.

У мају је америчка администрација извукла један план који је укључивао слање 120.000 америчких војника на Средњи исток, али га је Трамп одбио. Колин Кал, који је надгледао Пентагонов план за Иран од 2009. до 2011. објавио је 13. маја да ће САД да распореди тамо војника далеко од потребног броја да се сруши режим. Поређења ради, САД су послале 150.000 војника у почетној фази инвазије на Ирак 2003., а Иран је већа земља од Ирака.

"Готово нико не би подржао инвазију на Иран за промену режима у тренутним околностима. Био би то јако скуп рат", рекао је Ерик Бревер, који је био задужен за Иран у Трамповом Већу за националну безбедност.

Али ако би дошло до рата, могао би да поприми облик циљаних америчких војних напада на иранске нуклеарне објекте, или би могао да изгледа као инвазија САД-а на Иран. Али вредно је напоменути да постоје начини нижег нивоа на којима се САД и Иран могу међусобно борити. На пример, САД би могле да покрену сајбер нападе на иранску инфраструктуру и електроенергетску мрежу, што је војска већ назвала "Нитро Зеус". Обамина администрација користила је ову методу како би срушила део иранског нуклеарног програма. Међутим Иран има властите сајбер способности које би могао да користи за циљање важних америчких фабрика или чак владе. Штавише, ирански заговорници широм Блиског истока могли би да буду усмерени на Американце у Ираку, Сирији или широм Блиског истока. Можда забринути због те могућности, САД су повукле своје особље из својих мисија у Ираку.

Стручњаци такођер кажу да су европски народи забринути због милиона избеглица који улазе на континент и чији би се број повећао у случају рата с Ираном, што би довело до великог притиска на владе које се већ боре с последицама сиријске избегличке кризе. То је лоша вест за Болтона и остале који би хтели у отворени рат с Ираном. Да би Сједињене Државе биле успешне, требаће им политичка и војна потпора Израела и Европљана. Без њих, САД немају легитимитет и морале би да се носе са великим последицама. Али САД има савезнике и они су у Саудијској Арабији која је деценијама у хладном рату с Ираном за контролу на Блиском истоку. Међутим, чини се да Ријад тренутно не жели рат. Саудијски министар спољних послова Адел ал-Јубеир изјавио је новинарима прошлог месеца да "краљевство Саудијске Арабије не жели рат у региону и не тежи ка томе". Додао је: "Ако друга страна одабере рат, краљевство ће бранити себе, своје грађане и интересе.“

Занимљиво је да овај сукоб нема везе са нафтом. Међутим, САД се брину за то да бродови могу слободно да пловие кроз Ормуски мореуз, кључни поморски пролаз којим је агресивно патролирао Иран. Трећина складиштеног природног плина и готово 20 одсто светске производње нафте пролази овим путем. Кад су САД и Иран у сукобу, Иран прети затварањем мореуза. На тај начин би глобално енергетско тржиште запало у потпуну кризу. Али Иран се баш и не би усудио да то учини свестан беса са којим би се суочио не само од стране САД-а, него и целог света. Зато, када су у свет послате вести о нападима на нафтне танкере, то је све забринуло јер је Техеран послао поруку.

"Сигнализирајући да такво снабдевање није сигурно и да се може пореметити, Техеран даје свету до знања да је могућа ескалација", каже Бехнам Бен Талеблу, стручњак за Иран при Удружењу за обрану демократије.

Али, док је наставак снабдевања јефтином нафтом дефинитивно важан за САД, то значи да и нема разлога зашто би неки у Трамповој администрацији желели да зарате с Техераном. Али Трамп је и даље шеф, и до сада није изразио никакав апетит за рат с Ираном. Што значи да велики, крвави сукоби остају мало вероватна могућност засада.

Прочитајте ОВДЕ каква се то вежба против Русије спрема.

Извор: Курир/Express. hr/Vox. com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА