“Косовски Закон о верским слободама” препознаје три хришћанске заједнице на Косову, православну, католичку и протестантску.
У овогодишњем извештају америчког Стејт департмента о верским слободама, манастир Високи Дечани и генерално положај СПЦ описују се кроз конкретне примере кршења закона, али и онемогућавање спровођења верских обреда.
У извештају се наводи непоштовање одлуке такозваног косовског Уставног суда о потврђивању власништва манастира Дечани над 24 ха земљишта у истоименој општини уз наводе да влада Косова није преиспитала одговорност градоначелника Дечана Башкима Рамосаја, због неспровођења ове одлуке.
Исто тако, у извештају се нашла и одлука општине Дечани да упркос стриктним забранама о градњи у Закону о специјалним заштићеним зонама, ипак настави изградњу пута у заштићеној зони око средњовековног манастира под заштитом УНЕСКО-а, Високих Дечана. Појашњено је да је правно тумачење Закона о специјалним заштићеним зонама према ком изградња овог пута није легална дала и ЕУ и ОЕБС, али да се овом тумачењу супротставља такозвана “Канцеларија косовског премијера”.
Још један проблем власништва СПЦ огледа се и у одбијању централних власти да СПЦ изда дозволу за реконструкцију цркве Св. Николе у манастиру Светих Архангела у Призрену. Образложење “косовског Министарства културе” за овакву одлуку је да СПЦ није наведена као правни власник овог објекта у званичним документима “Владе Косова”. Црква Св. Николе у Призрену, оштећена је током мартовског погрома 2004.
Специјалне заштићене зоне, тичу се и теме безбедности, како Стејт Департмент наводи, објекти у законом означеним СЗЗ су под 24-часовном заштитом полиције, док верски објекти СПЦ ван ових зона који не уживају полицијску заштиту, неретко постају мете пљачки и вандализма.
Извештај бележи и неколико конкретних безбедносних инцидената и то напад каменицама на православне вернике у селу Петрич у региону Пећи који се десио 28. маја, затим, напад на православног свештеника и његову породицу у Истоку 30. маја прошле године; напад каменицама на православне ходочаснике у Истоку 21. октобра; протест групе Албанаца у Пећи 6. јануара ове година који је одржан упркос чињеници да су Срби из Ђаковице отказали посету локалној цркви, а током ког су четири времешне монахиње биле заробљене у манастиру у ком због блокаде није служена Света Литургија.
Како се наводи, у већини ових случајева, приведени су осумњичени али оптужнице нису подигнуте ни против једне особе и то услед недостатка доказа.
За разлику од Српске православне цркве која има бројне проблеме при доказивању власништва, Католичкој цркви је потврђено власништво над земљом у околини катедрале Мајке Терезе коју је потраживала општина Приштина. Основни суд у Приштини, а потом и Апелациони суд, потврдили су власништво Католичке цркве над 7.500 квадратних метара земље.
Косовска протестантска јеванђељска црква се жалила на такозвану Косовску царину, за коју наводи да захтева од ове верске заједнице да плати казне због наводне злоупотребе увоза робе без пореза. Царина наводи да је ова верска заједница увезла коришћену одећу коју је касније продавала за профит чиме су, како тврде из царине, прекршили царинске протоколе, наводи се у извештају.
Харадинај поручио да неће дозволити достављање хране Србима на Косову, сазнајте више о томе ОВДЕ.
Извор: kossev. info
