Последњи случај забележен је прошле седмице када је радник ангажован на реконструкцији зграде Беко пао с висине од 20 метара и погинуо.
Драматичан раст броја погинулих радника на градилиштима упућује на закључак да запослени све чешће плаћају главом због брљотина извођача и њиховог непоштовања закона и прописа о безбедности, као и склоности да запошљавају необучене кадрове.
Немар без казне
Горан Родић из Грађевинске коморе Србије упозорава да радник осим основне обуке за своју специјалност мора да се држи и прописа заштите на раду. Према његовим речима, једино на тај начин радник постаје способан за рад на градилишту.
“Не може радник да ради на висини ако није ишао на лекарски преглед. Не може да ради на крову ни на фасади, а да нема појас да се веже. Скела на којој ради мора да има ограду. Све су то ствари које су прописане и где закон каже где и шта треба” – објашњава Родић.
Он истиче да је некажњавање за пропусте додатни, а можда и највећи проблем.
“Чак и кад инспекције констатују да је дошло до кршења закона и кад се поднесу пријаве за те пропусте, њихово процесуирање или траје годинама или до њега уопште не дође. У моје време ретко кад су гинули радници на градилишту, а то се ретко дешава и у иностранству, па и кад су у Србији ангажоване велике стране грађевинске фирме. Страни закони прописују да они који крше закон о заштити на раду морају бити озбиљно кажњени, а одштете су милионске. Даске на скели не смеју да буду труле, а темељна јама мора да буде обезбеђена. Само тако је могуће избећи несреће” – упозорава саговорник.
Градилишта су, према свим подацима, најопаснија радна места у Србији, мада се животе губе и у фабрикама и на пољопривредним добрима.
Стручњаци указују да су велико црно тржиште и незнање главни разлози све већег броја повреда и погибија на раду.
Пензионери на скелама
Саша Торлаковић из Синдиката радника грађевинарства каже да су последња двојица страдалих радника имала више од 60 година, што значи да на зградама раде пензионери.
“На градилиштима можете наћи пензионере и раднике других профила јер зидари одлазе у иностранство. Они иду због мале зараде у Србији, која износи око 360 евра, а ради се 10 или 12 сати дневно, тако да пада концентрација, па се тада дешавају повреде и погибије” – објашњава Торлаковић.
С друге стране, мајстори у земљама ЕУ зараде 15 евра на сат. Немачка је најавила да ће од 1. јула поједноставити процедуру за долазак наших радника, тако да Србији прети опасност да остане без искусних грађевинаца.
Грађевинци били велесила
У бившој Југославији градило се широм тадашње државе, али и света. Из Либије, Ирака, Ирана и других земаља, где смо оставили дубок траг у грађевинарству, обраћали су се Србији са жељом да наши људи раде тамо. Њима није јасно да грађевинска оператива, која је изградила Либију, Алжир и друге афричке и азијске земље, у Србији више не постоји. Они нуде озбиљне послове, али Србија не може да одговори на њихове захтеве.
Премало инспектора
Саша Торлаковић каже да један инспектор покрива 1.700 предузећа у Србији.
“То је немогуће обићи и прегледати. Што се тиче ефикасности наплате казни, у 2018. од две милијарде наплаћено је свега 140 милиона динара. Судови преспоро раде” – каже Торлаковић.
Истовремено, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је да је Србија у 2019. години показала велики напредак у разумевању права радника, њиховој безбедности и заштити здравља на раду.
Девет година радио на црно
Јавност још памти случај Небојше Туровића (58), који је лане настрадао на градилишту у Улици кнеза Милоша, када се на њега обрушио зид зграде. Несрећни човек је чак девет година радио на црно, а ова страшна вест испливала је тек након његове погибије.
Како су у СФРЈ крали бебе, сазнајте ОВДЕ.
Извор: vesti-online. com
