Овако, за "Новости", говори Ханес Хофбауер, професор економске и друштвене историје са Бечког универзитета, који је о овој теми написао и научни рад - "Правосуђе као наставак ратовања".
- У ранијем законодавству ЕУ, само је у Немачкој и Аустрији било предвиђено кажњавање порицања злочина над Јеврејима у Другом светском рату. Сада, ако неко каже како се у Сребреници није догодио геноцид, излаже се претњи кривичног прогона. "Масакри у Сребреници" и то како их тумачимо користе се за криминализацију мишљења - каже професор Хофбауер.
Како је Брисел увео категорију "правоверности" мишљења и говора?
- ЕУ је под притиском немачког министра правде 2008. драматично проширила "злочин другачијег размишљања". До 2008, у Аустрији и Немачкој било је кажњиво само негирање Холокауста, а онда је донета Оквирна одлука ЕП бр. 2008/913, којом се обавезују све чланице ЕУ да у року од пет година у своја законодавства уграде кажњавање порицања геноцида и ратних злочина.
На немачкој Полицијској академије је 2010. одржана радионица на којој су полицајци и тужиоци обучавани за примену новог законадавства.
- Радионицу је одржала инструкторка Лаура Биркенсток. Узета су два примера: један је био брошура о Сребреници, коју је објавио Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића, а други је био интервју са америчким економистом Едвардом Херманом, у немачком листу "Јунге велт", под насловом "У Босни није било геноцида". На крају конференције учесници су закључили да оба примера имају потенцијал да буду кажњени према Оквирној одлуци ЕУ о порицању геноцида.
Прво кажњавање другачијег мишљења догодило се у БиХ 2004. године?
- БиХ није суверена држава, већ се њоме влада у новом облику неоколонијалног управљања. Такозвани високи представник има последњу реч у политици, економији... Крајем јула 2004. догодило се да је високи представник лорд Ешдаун уклонио 59 српских политичара са својих радних места. Драган Калинић, председник парламента, био је један од њих. Шта је био њихов злочин? Они су "подстицали културу ћутања", како је званично Ешдан рекао. Другим речима, нису сарађивали у покушајима проналажења Радована Караџића.
Конвенција УН
Многи стручњаци су доказали да се злочин у Сребреници никако не може окарактерисати као геноцид.
- Конвенција УН о геноциду наглашава да није питање колико је људи убијено него намера да се угаси нека нација, етничка, расна или верска група. Инкриминисати само српску страну не одражава реалност ових ратова и то није праведно.
Прочитајте ОВДЕ каква је то истина откривена о Сребреници.
Извор: novosti. online
