Пише: Милојко Пантић

Неки мудар човек је давно рекао: "Да би зло међу људима могло да победи, довољно је да добри људи не чине ништа." Ово писмо Ти пишем у име тих добрих људи, којих је пуна Србија, а који против Тебе не чине ништа. Ти си им, Александре, насиљем, вербалним, правним и физичким, утерао страх у кости и тако, уз Слободана Милошевића, постао највеће зло у политичкој историји Србије. За све те добре људе Ти кажеш да су олош, нерадници, кретени, мали људи и насилници, а ја Ти овим путем преносим како они Тебе доживљавају.

Ти, Александре, за њих ниси председник државе, већ шеф државних или политичких истомишљеника, који су, са својим политичким крилом Српске напредне странке и партнерима Социјалистичком партијом Србије и Српском радикалном странком, заробили Србију и дерете њене грађане до голе коже. Ти си, са својим пајташима, направио државу у којој право постоји само за Тебе, Твоју породицу, Твоје партије и Твоје стадионске хулигане. Сви остали немају никаква права, осим да вама плаћају данак, и то све чешће и у крви. Ако се то може назвати политиком, онда је то чиста политика деструкције, која се темељи на мржњи.

Од првих политичких корака, које си, заједно са својим учитељем, ратним злочинцем Војиславом Шешељом, направио код заједничког идола Слободана Милошевића, највећег политичког и ратног злочинца Србије, мржња је била ваша идеја водиља. Најпре према Словенији и Словенцима, па према Хрватској и Хрватима, онда према Бошњацима и, коначно, према Албанцима.

Повратак у тамни Средњи век

И сада смо ми, Вучићу, грађани бесудње земље зване Србија, остали сами са тобом и твојим националистичким и шовинистичким мрзитељима и вашом мржњом. Сваког дана све сиромашнијим људима бацаш по неку националистичку и шовинистичку коску и народ почиње међусобно да се мрзи и глође око тих костију. То је крај пута у ништавило којим нас, од распада Југославије, водите Ти и Твоји националшовинистички узори Милошевић, Шешељ, Ивица Дачић, Томислав Николић...

Злоупотребом демократије дошао си на власт у Србији и вратио нас у дубоку прошлост, у време Београдског пашалука и, још горе, у таму раног Средњег века, односно у племенску историју Србије. Седам година ми свакодневно живимо виртуелни живот са Тобом као краљем политичког ништавила. Не дајеш нам више мира ни у сновима. Седам година на власти, плус 30 у политици, гледамо Те и слушамо Твоје минхаузеновске тираде, не верујући да је могуће да у веку свемирских комуникација неко толико и тако масно изврће чињенице, као да не постоје видео и аудио снимци и записи.

Ти си, Вучићу, надмашио свог политичког идола Милошевића и по томе што си избрисао разлику између политике и чистог криминала. Приватизовао си и криминализовао све службе државне и јавне безбедности и, уз помоћ таблоидних медија, са чијих страница и екрана не силазиш ни кад спаваш, толико си се осилио да мислиш како имаш моћ да потрошиш све време свих грађана Србије. Као да после Тебе неће бити живота. Усавршио си Милошевићеве насилничке методе владавине тако и толико да си државу претворио буквално у своју прћију. Јер, Ти у тој држави радиш све само не свој посао записан у Уставу.

Хапшење Џајића и крађа Звезде

Ти си и премијер, и министар свих министара. Ти си председник парламента, свих општина и свих месних заједница. Јавни тужилац, врховни судија и шеф полиције. Директор и главни уредник свих медија. Управник свих затвора, селектор фудбалске репрезентације и председник Олимпијског комитета Србије. Као прави камелеон, свакодневно мењаш лице и изјаве, заборављајући да ми плаћамо Тебе, а не Ти нас.

Истини за вољу, Ти имаш и своје робове, а то су људи којима је радна обавеза да те прате и кличу: "Ацо, Србине!" Са њима обилазиш Србију и њену најцрњу политичку прошлост проглашаваш за будућност. Изиграо си и њихово поверење и зато немаш право више да одлучујеш у име Србије. Изнећу само један пример да би и ти Твоји робови, политички лаици, схватили ко си Ти и какав си човек.

Прво што си урадио када си дошао на власт противзаконито си, са својим пријатељем Николићем, од судског процеса аболирао такође противзаконито хапшеног Драгана Џајића. У пола ноћи, као у време стаљинизма, упао си на стадион, сменио управу Звезде и поставио "радну групу", у којој је био и Твој бивши телохранитељ Синиша Кокеза, да води популарни клуб. Када си, после извесног времена, схватио да „комунистичка“ Звезда у капитализму мора да се приватизује, јавно си обећао да ћеш наћи купца.

Пљачка грађана по сваку цену

Твоје некадашње колеге са севера "Маракане" запретиле су Ти да ће Те сменити лакше него Милошевића, уз поруку да је Звезда њихова, а не државна. Већ сутрадан Ти, "Александре Велики", или "Александар Силни", како себе доживљаваш, покуњено изјављујеш да си мали и слабашан и да немаш подршку за Звездину приватизацију. Сваки нормалан човек се тада питао: Знаш ли ти, човече, шта причаш? Па ако си мали и слабашан за те узурпаторе, Звездине хулигане, професионалне навијаче, Арканове наследнике као продужене руке Службе, како ћеш онда  водити државу?

Сви добри људи у Србији питају те, Александре Вучићу, докле ће за све што не ваља на овим просторима бити криве само прошле власти, кад су са тобом бар половина оних који су били и у претходној влади. Када ћете ви, који већ седам година несметано пљачкате Србију, преузети било какву одговорност?

Одговор је само један: за Тебе и Твоје партијске сараднике не важи ни један закон. Теби и Твојима дозвољено је да сваког дана кршите Устав и друге државне правне акте, а нама, малим људима, Твоји извршитељи и за мале дугове отимају имовину, избацују старе особе и мајке са децом из станова, на улицу узимајући им право на живот. То показује да је ваша једина идеологија власт и пљачка грађана по сваку цену.

Зло које се зове 'слобизам' и 'шешељизам'

Ти се, Александре, свако мало хвалиш или правдаш да никада ништа ниси украо. Значи, узурпација свих државних институција и заробљавање читаве државе за Тебе није крађа. Ти се стално позиваш на некакав легалитет и непостојећи легитимитет. Стално претиш некаквим изборима, у којима си Ти играч и капитен у свим тимовима (партијама), као и главни судија. О каквим изборима говориш кад у Трговишту код Врања живи 500, а за тебе гласа 3.900 људи. Нема више са Тобом и Твојом екипом никаквих избора. Јер, само без вас Србија може постати слободно друштво грађана, а не српско племе. Друштво које се заснива на законима, разуму, истини и толеранцији према сваком другом и другачијем.

Ти, Александре Вучићу, и Твоја политичка екипа, уништавате привреду, културу, историју, духовни и материјални живот грађана, односно будућност Србије. Ово је моје последње обраћање Теби и Твојима. Србија је занемела, онемоћала пред вашим свакодневним идеализовањем зла, које се зове "слобизам" и "шешељизам".

После вишемесечних протеста, који још трају, Србија ће или свиснути, или експлодирати и пронаћи своју душу у демократском, а не у вашем квази националистичком систему. Да нису ојађени и занемели, добри људи би и Теби, као и твојим претходницима Милошевићу, Војиславу Коштуници и Борису Тадићу, певали: "Спаси Србију и убиј се..."

Прочитајте ОВДЕ како је Емануел Макрон дочекан у Београду.

Извор: balkans.aljazeera. net