Најновије

ОВА ДЕВОЈКА ЈЕ ПРОБАЛА ЗАБРАЊЕНО ВОЋЕ: Спавала сам се са оцем најбоље другарице и било је невиђено добро!

Сви воле забрањено воће и бар једном су улетели у замку немогућих љубави. Без обзира што су свесни да ће да пате, многи људи се препусте тренутним емоцијама и ниским страстима. Ово је само једна од тих прича

Илустрација (Фото: принтскрин)

Док сам се приближавала Сањиној кући, осетила сам да ми се гума од бицикла готово испразнила. Врата је отворио њен отац.

Он ми је рекао да Сања није код куће и да се враћа тек за који сат. Онда сам га упитала да ми да пумпу да средим гуму на бицклу, а он ми је рекао да слободно могу да га зовем именом уместо што га ословљавам са "господине".

Када ме је погледао осетила како ми трнци пролазе кроз тело. Прошло је неколико секунди пре него што сам скренула поглед. Марко је био онакав какав сам мислила да отац мора да буде, јак, стрпљив и нежан. Уз све то, био је висок, згодан, паметан и директор страног заступништва. Укратко, идеалан.

Док је поправљао бицикл, посматрала сам његова широка рамена и мишићаве руке. У његовој коси приметила сам неколико седих, што му је давало само још више шарма. Осетио је да га посматрам и подигао поглед, а ја сам се одмах зацрвенела. Надала сам се да то није приметио.

Опусти се, рекла сам самој себи. То је Сањин отац. У задњих 12 година виђала си га скоро сваки дан.

Када је завршио са гумом понудио ме је соком, али сам га ја брже боље одбила под изговором да ме мама чека код куће.

Мој је отац је напустио маму кад сам имала само три године. Једноставно је нестао. Мама ми је објаснила да су она и тата сваки дан у исто време одлазили на посао. Увече, кад је дошла кући, мог тате није било. Други дан јој је његов шеф рекао да се дан раније није појавио на послу. Мама се забринула да му се није што догодило. Касније је открила да је подигао сав новац са штедне књижице и са текућег рачуна. Тада је коначно признала себи да нас је једноставно напустио. Ја га се нисам сећала.

Мама није била код куће кад сам дошла. Све време сам враћала филм уназад на разговор с Марком. Саму себе сам покушавала да уверим да је оно што сам видела у његовим сјајним очима био плод моје маште. Док је вода клизила по мом телу, питала сам се како би то било осетити Маркове руке на себи.

Сања ме је назвала док сам сушила косу.

Рекла ми је да сумња да ће се њени ускоро развести и да је једини разлог због којег су били заједно она.

Чула сам своју пријатељицу како тихо плаче и тог трена сам осетила грижу савести. Покушавала сам са убедим Сању да ће све бити у реду, а у истом тренутку сам се питала како је то бити у загрљају њеног оца.

Моја мама је била јако тужна кад сам јој испричала што се догађа у Сањиној породици.

Рекла ми је да понудим Сањи да буде неко време код нас док се ситуација у њеној кући не смири.

Ја ништа нисам знала о њиховом браку. Према мени су обоје увек били изузетно љубазни и нисам ни слутила да у њиховим односима нешто није у реду. До данас у мојим очима нису били ништа друго осим родитеља моје најбоље пријатељице. А данас ми је Марко рекао да га зовем по имену и посматрао ме као жену. Или сам ја то умислила. Можда ми се само учинило. Одлучила сам да то што пре разјасним.

Идуће суботе кренула сам бициклом према Сањиној кући. Знала сам да неће бити тамо. Већ ми је пре рекла да ће суботу да проведе у куповини са својом мамом.

Он ми је опет отвроио врата и поновио причу од прошлог пута, а онда ми поново понудио да сачекам Сању и ја сам прихватила.

Начин на који ме је гледао одбацио је сваку сумњу. Тај човек је био заинтересован за мене. Момци су ме исто тако посматрали, као да сам колач који једва чекају да поједу. Али ово није био дечко, већ одрастао мушкарац и ја сам се поново уверила да је привлачан.

Неко време смо још чаврљали, а онда су стигле Сања и њена мама. Отишла сам са Сањом у њену собу да ми покаже нову хаљину. Тога дана Марка више нисам видела.

Неколико следећих дана размишљала сам само о њему. Сетила сам се још неких ситуација. На пример оне кад је Марко водио мене и Сању у лунапарк. Имале смо десет година. Нећу заборавити како се понашао према нама, као да смо му нешто најдрагоценије на свету. Тада сам се понашала као да ми је он отац. Данас сам се питала какав би био мој живот да је Марко мој дечко, мој љубавник или мој муж.

На матурској вечери сам заблистала у пуном сјају. Хаљина коју ми је мама сашила ми је дивно стајала. Око врата сам ставила мамину златну огрлицу, а на уши златне минђуше. Чим сам ушла у салу, зачула сам познати глас.

- Мајо, изгледаш чаробно.

Тренутак касније гледала сам у Маркове очи. У његовом погледу је било нешто више од привлачности или жеље. Било ми је непријатно због његовог погледа и окренула сам главу. Био је то Марко, док Емилију нигде нисам могла да видим.

Ухватио ме за руку и одвео на плесни подијум. Док смо се окретали по сали, ја сам заборавила на све у просторији. Његов поглед, додир и мирис његовог парфема се испунили су моја чула. Кад је музика престала да свира, била сам разочарана. Марко ме је пустио и лагано се наклонио.

- Млада дамо, хвала на плесу.

Са Сањом сам се срела у тоалету. Она ми је поново рекла да сумња да ће се њени растати. Иако сам покушавала да саосећам са својом пријатељицом, било ми је јако тешко. Није ми излазило из главе како сам се осећала у загрљају њеног тате. Остатак вечери Марко и ја смо се гледали из даљине. И у данима који су следили моје мисли су биле уз оца моје најбоље пријатељице.

Он никад није био срећан са својом женом. У то сам била сигурна. Ако се и не растану одмах, једном ће и то да се деси. То им је суђено. Том човеку се сигурно свиђам и уз мало моје помоћи оставиће жену и испразни живот с њом замениће срећом коју ћу ја да му пружим. Бићемо као главни јунаци у некој романтичној сапуници. Заједно ћемо да променимо живот. Знала сам, међутим, да ме Марко гледа као младу девојку, најбољу пријатељицу његове ћерке.

Без обзира што је можда заинтересован за мене, никад не би могао да реагује импулсивно. Ако желим будућност с Марком, ја сам та која мора да повуче први потез. Моје дуго пријатељство са Сањином породицом давало ми је одређене предности. Знала сам, на пример, да Марко јутра проводи код куће. Када Емилија оде на посао, а Сања у школу, Марко у тишини свог дома обавља телефонске позиве и прегледа службену пошту.

Одглумила сам да сам се јако потресла што сам се успавала и што сам каснила у школу, па се он понудио да ме повезе, а ја сам као одбила.

Наставила сам да глумим, а он ме и даље уверавао да ће то да му буде задовољство. Док сам ходала према ауту, саплела сам се и одглумила да сам повредила зглоб. Зграбила сам га за руку да не бих пала.

Док смо ишли ка колима успела сам да се саплетем и изврнем зглоб. Он ме је подигао и однео у кућу а потом ми донео лед да ставим на зглоб.

Лед је хладио моју ногу. Већ након неколико минута од хладноће је више готово нисам осећала. Марко је клечао поред мене и мењао облоге. Наше главе су се неколико пута додирнуле. Потпуно несвесна оног што радим, руком сам прошла кроз његову косу. То ми је дало довољно снаге да га пољубим. Марко је устукнуо.

Он је само кратко рекао да ништа од тога није у реду јер сам најбоља другарица његове ћерке.

Утишала сам га пољупцем. Моје руке су прошле испод његове кошуље. Без речи, Марко ме подигао и нежно однео у спаваћу собу. Љубав смо водили полако и нежно, све док искре моје младе страсти нису букнуле у пламен. Док смо исцрпљени лежали једно поред другог, он је проговорио.

- О, Мајо, заборавио сам како то може да буде добро!

Поново је кренуо у истраживање мог тела. Љубав смо водили цело јутро. Прекинула нас је звоњава телефона.

Рекао је да мора да иде на посао, али да ово можемо да поновимо кад год ја пожелим то.

Одвео ме у школу и наставио пут према свом послу. Била је то грешка. Одједном сам осетила да више ту не припадам. Ако ме виде моје пријатељице, поготово Сања, знаће тачно што сам радила. На срећу, Сању нисам видела, а нико други није видео промену на мени.

Ја сам ту промену, међутим, итекако осетила. Осећала сам да се мој свет врти у новом смеру, да сам кренула прекрасном, али забрањеном стазом. Марко и ја смо почели да се налазимо кад год нам се за то пружила прилика. Недељно смо успевали да проведемо неколико сати заједно.

Неколико пута сам покушала да му предложим да остави Емилију и буде са мном. Идеја га је заинтригирала, али никад није рекао да ће то да уради. Заправо, сваки пут кад бих ја започела разговор, он је мењао тему. Тада сам почела да сумњам да он можда није мушкарац о којем сам сањала.

Једно јутро моја најбоља пријатељица ми се поверила:

- Мама сумња да је тата вара. Чула сам их како се свађају због тога.

Правила сам се да нисам превише заинтересована, али јако ме занимало што је рекао супрузи. Можда је био спреман да призна да је заљубљен у мене.

- И шта је твој тата рекао? – упитала сам задржавајући дах.

Дубоко је уздахнула.

- Наравно, порекао је све. Заклео се мами да јој је увек био веран и да жели да спасе њихов брак.

Занемела сам.

- Стварно? А што је она рекла? – нисам могла да угушим знатижељу.

- Рекла је да му не верује и да зна да ју је ове године преварио бар четири пута.

Питала сам се да ли је то истина. Мени је рекао да никад ништа слично није учинио, али можда је лагао. Или је то оно што мушкарци говоре женама.

Требала сам да будем већа подршка својој пријатељици, али уместо да се усредсредим на њену патњу, ја сам желела да знам шта су њени родитељи рекли једно другоме.

- А шта ти мислиш, Сања? Је ли твој отац био веран твојој мами?

- Шта ја знам! Ја само желим да без развода реше своје проблеме. Не желим да будем дете разведених родитеља.

Моје речи су биле грубље него што сам желела:

- За три недеље бићеш пунолетна. Сигурна сам да ћеш преживети.

- Баш ти хвала, Мајо. Сад се осећам много боље.

Пре него што сам могла да се извиним и објасним шта сам мислила, она је отишла. Стално сам размишљала о томе како је Марку била пружена прилика да призна својој жени да је пронашао неког другог. Или да барем каже како њихов брак није добар, како би требало да се растану и да свако настави са својим животом. На тај начин не би морао да јој призна да има другу.

Што сам више о томе размишљала, схватала сам да морам да сазнам истину. Марко ми никад није рекао да ме воли, али се понашао као да је тако. Ако жели да буде са мном, а ја сам била сигурна да он то жели, можда би ја требало да преузмем иницијативу и да му помогнем да изађе из свог брака.

Марко ме је очекивао следеће јутро, али није добио оно чему се надао. Уместо тога, ушла сам у дневни боравак и затражила одговоре на своја питања.

Упитала сам га да ли ће се због мене развести од своје жене и да ли би волео да започне заједнички живот са мном. Он је одговорио да и даље није спреман за тај развод јер би га пуно коштао.

Некако сам знала да ће то рећи, али нисам могла да сакријем разочарање.

- Други мушкарци би се одрекли богатства због жене коју воле - рекла сам - Ти си још увек млад. Имаш пуно времена да све почнеш испочетка. Нећеш бити сам у томе. Ја ћу ти помоћи.

Марко је затресао главом и ставио руку на моје раме.

- Иако ми се свиђаш и ценим те, нисам заљубљен у тебе. Никад нисам желео да повредим твоја осећања, али никад нисам мислио да имамо будућност. Мислио сам да се једноставно забављамо. Зар се ти ниси забављала?

У том тренутку је наишла Сања. Били смо шокирани. Кренула је да виче на мене и на крају ме отерала, а онда се окренула ка Марку и кренула да га прозива какав је то отац који спава са њеном најбољом другарицом док му је брак у кризи.

Отишла сам пре него што је Марко могао да одговори. Побегла сам као кукавица. То је био тренутак кад сам одрасла и изгубила најбољу пријатељицу.

Од тада Сања више није хтела да ме види. Написала сам јој писмо и покушала да је назовем, али што се ње тицало, ја нисам више постојала. Желела сам да јој објасним да сам волела њеног оца и да сам маштала о животу у којем смо Сања, Марко и ја заједно. Нисам имала прилику да јој кажем све то.

Емилија и Марко су се развели убрзо након што смо Сања и ја матурирале. Марко је отишао да ради у другом граду. Емилија је продала кућу. Из даљине сам посматрала како радници износе намештај. Више их никад нисам видела.

Веза са Сањиним оцем била је највећа грешка коју сам направила у животу. Марко ме није волео и сада знам да ни ја њега нисам волела. Била сам млада и глупа. Сањино пријатељство и поверење требало је да ми значе више од кратке авантуре. Надам се само да ће ми моја најбоља пријатељица Сања једнога дана опростити.

Њен дечко није имао појма шта она ради, а ви сазнајте ОВДЕ.

Извор: jutarnji. hr

Бонус видео

Србија је у катастрофи а може бити и горе ! ! Хана Адровић

Kњигу “Мрежни рат против Срба” можете поручити ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА