Најновије

ПУТИНОВА РАКЕТА МУЊА: Руси показали како функцише ново оружје за које кажу да је савршено и непобедиво (ВИДЕО)

Већ су многи чули за хиперзвучни ракетни комплекс ваздушног базирања „Кинжал“. Неки су имали среће да га и уживо виде приликом одржавања велике војне параде поводом Дана Победе 9.маја 2018. на Црвеном тргу у Москви. Сада су модернизовани ловци-пресретачи МиГ-31К наоружани хиперзвучним ракетама „Кинжал“ учестовали у оквиру међународног војног такмичења „Авиадартс“ на специјалном тактичком приказу „Авиаикс“ који се реализовао на ваздухопловном војном полигону Дубровичи код Рјазања.

Кинжал (Фото: mil.ru)

Овај пут су авиони МиГ-31К дејствовали у тандему са ловцима пете генерације Су-57, који су давали ловачку заштиту оперативно-тактичким и јуришним бомбардерима приликом њиховог удара по земљаским циљевима условног непријатеља. Дакле, широј публици су поново приказана два авиона МиГ-31К са ракетама „Кинжал“ које је овај пут покривала ловачка авијација (авион Су-57), што треба да представља основну тактичку минијатуру приликом употребе перспективног ваздухопловног хиперзвучног наоружања.

Усијали су се фото-апарати и видео камере бројних страних војних аташеа и експерата, који су са великом пажњом посматрали прелет „страшног“ руског оружја.

Реалне процене говоре да се ова ракета налази у оперативном стању, и да су прилично тачне процене њених брзинских квалитета који говоре да „Кинжал“ може да лети 10х брже од звука. Ово је потврђено на последњим опитима приликом чега су тестиране летно-техничке карактеристике ракете. У овом моменту ракета „Кинжал“ ће добити могућност да се накачи и на остале летеће платформе, а не само на МиГ-31К. Тестирања ове ракете се реализују на суперсоничним бомбардерима великог долета Ту-22М3, која су прошле године одржања на руском Далеком Истоку-преноси интернет портал svpressa.ru.

Руски конструктори су због својих брзинских квалитета, узели МиГ-31 за основну платформу када је у питању ракета „Кинжал“ (верзија МиГ-31К). Међутим, овај авион може да носи свега једну ракету, тако да је за извођење плотунског удара по великом броју непријатељаских циљева неопходна већа платформа. Руски конструктори су пронашли иделно заменско решење у суперсоничном бомбардеру Ту-22М3.

За време СССР укупно је произведено око 500 ових авиона. Последњи примерак је комплетиран 1993.године. Међутим, због тешке финансијске кризе која је уследила услед колапса Совјетског Савеза, и немогућности Министарства одбране да пронађе новац за овај авион, исти је постављен на споменик у кругу Казањске ваздухопловне фабрике.

Наравно, данас се количина бомбардера Ту-22М3 радикално смањила у односу на златна време СССР-а. У јединицама Ваздушно-космичких снага оперативно је око 60 летелица овог типа. У овом моменту су за ове авионе развијени напредни пакети модернизације, а за претпоставити је да ће сви бити унапређени на нови стандард. Највероватније ће нова модернизација обухватити и могућност интеграције хиперзвучних ракета „Кинжал“.Посебно је интеренсантна његова најновија модернизација Ту-22М3М код које је радикално обновљен цео авион, са обимним унапређењима када је у питању нападно-навигацијски комплекс летелице и сл. Први лет авиона Ту-22М3М је реализован у августу прошле године.

Шта у ствари представља ракета „Кинжал“, о којој у последње време брује западни медији и њихови војни експерти? Ракету-муњу, коју је немогуће оборити услед њене изразито високе трајекторије лета и маневарских способности приликом „пикирања“ на циљ? Да ли је то само пропаганда Кремља, иза које стоји једно велико ништа?

Експерти сматрају да је ракета „Кинжал“ у ствари дубока модернизација ракете класе „земља-земља“ коју употребљава оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер-М“. Према њиховим проценама руски конструктори су извршили пренамену ове ракете за употребу са ваздушне платформе. Ове процене највероватније нису далеко од истине.

Једна од фундаменталних карактеристика ракете „Кинжал“ је висина приликом њеног лансирања, која не би требала да буде нижа од 12,000 метара. Том приликом летећа платформа мора да се креће брзином већом од 2,000 км/час (идеално 3,000+ км/ч) ради постизања оптималних услова за стартовање главног мотора који је омогућава вртоглаво убрзање кретања. Управо за овакву функцију ракете-носача одабран је МиГ-31К који на великим висинама може да достигне брзину од 3,400 км/час. Међутим, главни проблем ове платформе је носивост, тачније он је у стању да понесе само једну ракету „Кинжал“, што је у сукобу високог интензитета недовољан број.

Управо из овог разлога руски консруктори су морали да нађу довољно квалитетно решење које ће задовољити брзину и повећану носивост авиона. Одабран је суперсонични бомбардер Ту-22М3М који има способност да у стратосферу подигне групу од 4-8 ракета „Кинжал“ (2 авиона Ту-22М3 могу да замене целу ексадрилу МиГ-31К). Са максималним дометом ракете који износи 2000 км (тако је барем обелодањено) група ових авиона може да пројектује масиван ракетни удар на великој површини. Оно што је од изузетне важности је чињеница да авио-платформа која лансира ракете приликом свог дејства, уопште не улази у зону радарског покривања од стране непријатеља. При том, захваљујући изузетним летно-техничким карактеристикама ракете, она без икаквих проблема пенетрира простор који је покривен непријатељским системима противракетне одбране.

Хиперзвучна ракета „Кинжал“ је још 1.децембра 2017.године постављена на опитно-бојево дежурство на аеродроме који се налазе у зони одговорности Јужног војног округа. Зашто баш ту? Једноставно зато, што у Сирији и даље бесни рат. Америчка 6 флота је активни учесник овог рата. Руска армија помоћу далекометних хиперзвучних ракета „Кинжал“ представља огромну опасност по америчке ратне бродове који се налазе у домету руских авиона базираних на кримским и кубањским војним аеродромима. Са овим ракетама се може извести и веома ефективан удар по бродовима попут носача авиона, који слове за најзаштићеније поморске објекте на свету.

Истина, за сада није регистровано тестирање ових ракета по површинском циљевима на води у акваторији Црног и Средоземног мора. Међутим, није искључено да је „Кинжал“ примењен у Сирији где је употребљен по позицијама радикалних терориста.

Треба напоменути да је намена модернизоване верзије ловца-пресретача МиГ-31К, који иначе носи ракету „Кинжал“ детекција и уништавање балистичких и крстарећих ракета, различитих ваздухопловних апарата у распону од беспилотних летелица па до сателита који се крећу по ниској земљиној орбити. Он је способан да се успешно конфронтира и са америчким ловцима пете генерације F-22 и F-35. Модернизвовани ловац-пресретач може да на даљини од 280км, открије и нападне ваздушне циљеве који се крећу 5х брже од звука, захваљујући моћном радару са фазираном решетком, који је уникатан по својим борбеним способностима.

Овај пресретач може да носи 9,000 килограма убојног терета. У његов арсенал улазе различити типови ваздухопловне муниције, укључујући ракете великог домета, са којим пилот може самостално да наноси удар без допунске асистенције која се ослања на спољне извора информација. Захваљајући великом домету свог радара МиГ-31 се у тактичком смислу може употребити и као ваздушни командни пункт.

Још један потенцијални носач ракета „Кинжал“ је суперсонични бомбадер Ту-22М3М. Није нимало случајно да су амерички војни експерти поново почели о њему стално да „звоцају“ – где се посебно издваја интернет портал The National Interest који га класификује као изузетно велику опасност по стратегијске потенцијале америчке ратне морнарице (читај: носаче авиона на атомски погон).

Треба напоменути да је модернизована руска „тушка“ (Ту-22М3М) добила три савремене противбродске ракете Х-32. Ради се о крстарећим ракетама ваздушног базирања класе „ваздух-земља/ваздух-море“ ефективног домета 600-1000км. Ова ракета на својој путањи може да достигне брзину од 5,000 км/час, што у техничком смислу обезбеђује услове који су више него довољни за пробијање америчког противракетног систем Aegis, који је инсталиран на ратним бродовима. Х-32 приликом свог лета достиже висину од 40 хиљада метара. У непосредној близини од циља ова ракета се практично „окомито“ обрушава на брод, што је у збиру са њеном брзином, чини незаустављивим летећим објектом.

Можда би америчка команда могла некако да амортизује ову причу кроз додатно улагање огромних финансијских средстава у даљу модернизацију ПРО система Aegis. Међутим, права ноћна мора из које у догледно време нема излаза, јесте могућност интеграције четири ракете „Кинжал“ на модернизоване бомбардере чија брзина достиже готово 12,000 км/час. Наиме, ВКС планирају да до краја 2020.године (реално овај рок треба везати за крај 2021. године) модернизију на најнапреднији стандард око 30 летелица Ту-22М3. Пошто се ради о темељној модернизацији која укључује репарацију практично целог авиона, његов животни век би био продужен чак до 2060.године.

У целини гледано, појава оваквих летелица у ваздухопловним јединицама руске армије може кардинално да измени однос снага на бојном пољу. Ово се посебно односи на проблеме везане за Војску САД која дуги низ година уопште није обраћала пажњу на модернизацију својих противракетних капацитета размештених на бродовима РМ, а који у овом моменту немају ни промил шансе у потенцијалном сукобу са ракетама „Кинжал“.

Амери добили претњу од најмоћније алијансе на свету. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: bog-rata.com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА