Занимљивост: иако се у књизи ниједном не спомињу имена водећих светских политичара, издавачка кућа Зидлер рекламира је речима: „Шта нам Шекспир одаје о Трампу, Путину и компанији – како може да се деси да једна велика нација падне у руке тиранина? Зашто људи прихватају лажи мушкарца који својој земљи очигледно наноси штету?“
Има ли спаса владајућој коалицији?
Но, по повратку са одмора, Меркелову чека решавање проблема који умногоме одређују даљу политичку судбину Немачке. Најважније питање гласи: има ли спаса великој владајућој коалицији или не, и ако нема, како је окончати, а да при томе Демохришћани не претрпе превелику штету. Социјалдемократе – партнери у то коалицији – ионако су већ отписане као странка која је изгубила ауторитет, кредибилитет и идентитет, и сада покушава да стане на нејаке ноге под вођством привременог трочланог тријумвирата.
Велика коалиција је од избора у септембру 2017. успела да солидно обради неке актуелне теме: покренути су разни пројекти за унапређење сеоских регија, донет је читав низ мера у борби против прања новца и тероризма. Али, тај рад је у сенци проблема, пре свега - кадровских.
У случају да се коалиција распадне и буду расписани нови превремени избори, Демохришћани неће имати адекватног „коња“ за канцеларску „трку“, јер Анегрет Крамп-Каренбауер, која је наследила Меркелову на функцији председнице ЦДУ, да би нешто касније била постављена и на функцију министарке одбране, не може да се подичи готово никаквом популарношћу. А ту су и проблеми са десничарском странком АфД која је и даље врло јака, поготово у источним деловима Немачке.
Због свих тих околности се сматра да би за Меркелову било много боље да покуша да спаси велику коалицију и да јој некако удахне нове импулсе. То би вероватно умирило и бираче две велике странке јер су у Немачкој превремени избори заправо неуобичајено политичко решење. Опстанак велике коалиције би значио пре свега да она мора да преживи предстојеће изборе за покрајинске парламент у Бранденбургу и Саксонији. Посебно у Саксонији анкете засад показују да би десничарска АфД која је у Бундестагу најјача опозициона странка могла чак и да однесе победу.
Нема задуживања?
Други веома важан датум је 20. септембар, када ће влада донети кључне одлуке о климатској политици и пре свега о томе да ли ће увести порез на угљен-диоксид и ако то учини – како ће га разрезати. У јеку бесконачних дискусија о смислу те мере, као и под јаким притиском Зелених и тренутно популарног покрета младих за „заштиту климе“, бирачи врло напето и радознало ишчекују да виде како ће велика коалиција да реши та питања.
Једна од првих порука коју је Меркелова по повратку из Италије упутила јавности преко свог портпарола Штефена Зајберта била је да подржава избалансиран државни буџет, односно „стање нуле“ – и тако одмах одговорила свима који траже задуживање, пре свега због убрзаног развоја инфраструктуре за коришћење обновљивих извора енергије.
У свом првом наступу у јавности после одмора, канцеларка је у Грајфсвалду у Мекленбургу-Предњој Померанији отворила нову зграду школе „Ервин Фишер“, пуној модерних учионица, ђачких радионица, са фасадом и кровом у које је уграђена најмодернија звучна и топлотна изолација, а систем за вентилацију може да производи део топлоте потребне за грејање у зимским данима. Од 17,5 милиона евра потрошених за реновирање школе, 10 милиона је преузела Европска унија. Но, ипак није било довољно новца за градњу нове сале за физичко васпитање.
Прочитајте ОВДЕ шта руски војни експерти поручују Трампу.
Извор: Дојче Веле
