У Србији и Хрватској данас и сутра обележава се годишњица војно-полицијске акције Олуја. И док званични Загреб овај дан обележава као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, у Србији се обележава као један од најтужнијих догађаја у историји, комеморацијама и сећањем на страдале и прогнане у тој акцији.

Централна манифестација поводом обележавања годишњице биће одржана вечерас у 19 сати код манастира Крушедол на Фрушкој Гори, уз присуство председника и премијерке Србије Александра Вучића и Ане Брнабић, патријарха иринеја, као и српског члана Предедништва БиХ Милорада Додика.

Војно полицијска акција почела је 4. и трајала је до 7. августа 1995. године, а током њеног трајања хрватске снаге су убиле најмање 1.800 особа српске националности и протерале 250.000, након чега су успоставиле контролу на територијом тадашње Републике Српске Крајине. То је био епилог планираног злочина Туђмановог режима.

Напад је почео рано ујутро 4. августа, а дан касније хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно тешко и насумично гранатиран Книн. Отпор војске РСК сломљен је брзо, операција је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.

Крајишким Србима тог августовског јутра остављено је довољно времена једино да на брзину покупе основне ствари, поседају у тракторе и заврше баш онако како им је раније цинично поручивао Стјепан Месић - да им од родне земље трагови остану једино на обући.

Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

Колонама са тракторима није био дозвољен улазак у Београд - осим пролска Булеваром Арсенија Чарнојевића.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Војна акција је изведена упркос чињеници да је та област била под заштитом УН, под називом сектори "Југ" и "Север", и да су представници РСК дан пре у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

Документационо-информациони центар "Веритас" је навео да је према њиховој евиденцији, током "Олује" и после ње погинуо и нестао 1.861 Србин.

Већина погинулих и несталих били су цивили - 1. 211, а три четвртине њих били су старији од 60 година. Међу жртвама се налази 548 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.084 лица, док се на "Веритасовој" евиденцији несталих води још 777 лица, од чега 588 цивила, међу којима 295 жена.

Три године после напада на Крајину хрватски председник Фрањо Туђман је, у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу, 14. децембра, објаснио резултате "Олује".

- Српско смо питање, дакле, решили, неће више бити 12 посто Срба или девет посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе - поручио је за говорницом.

Хаг осудио, па ослободио генерале Готовину и Маркача

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију „Олуја“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској.

Међутим, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене и генерали су ослобођени услед политичких притисака на пороту, чиме је направљен међународни преседан и изгругивање правди и жртвама.

Хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу, а у време Туђмановог режима су одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Касније су ипак прихватиле сарадњу и доставиле десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја".

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала

Анте Готовине, који је био командант те операције, 2011. године је осуђен на 24, Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. Маркач и Чермак су били оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице. У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Србија и Мађарска ће надрљати због Русије! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф