Најновије

КОСОВСКА ИНСТИТУЦИЈА У ХАГУ: Све што треба да знате о суду који треба да осуди Харадинајеве злочине!

Док српске мајке, сестре, жене и ћерке чекају да макар кроз проналажење злочинаца за нестанак или убиства синова, браће, мужева и очева правда за жртве буде задовољена, приштинској страни то, чини се, мало, по мало успева.

Рамуш Харадинај (Фото: Јутјуб)

Иако је правда, кажу, увек достижна у случају српских жртва је и веома спора. Последња кап која прелива већ препуну чашу била је одлазак, а онда и брзи повратак Рамуша Харадинаја у Хаг.

Он се пред Специјалним судом за ратне злочине појавио као грађанин тзв. Косова, будући да је уочи одласка поднео оставку на место премијера привремених приштинских институција. У Хаг је отишао по позиву суда, а злочин за који је осумњичен се држи у тајности. На истом месту се бранио ћутањем.

Према званичним мишљењима овако нешто било је и очекивано, а и пре него је Харадинај кренуо пут суда све је окарактерисано као "политичка игра".

Иако се у медијима последњих дана појављују извештаји састављени према изјавама сведока о злочинима почињеним над Србима као и о случају "жуте куће" међународна заједница се не оглашава.

Једина нада која постоји за задовољавање правде је радна група и прикупљање доказа која би потврдила злочине које је починио Рамуш Харадинај.

Како је, председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио, идентификовано је скоро 160 илегалних затвора тзв. Ослободилачке војске Косова. Он је рекао и да је прикупљање доказа за документацију и евентуалних сведока на добром путу, али да је на Специјалном тужилаштву да одлучи о квалитету тих доказа и у складу са тим подигне или не оптужницу.

У међувремену, Специјализована већа функционишу, а како су основана, ко у њима суди и за шта су надлежна?

Како су основани?

Иницијална каписла за оснивање "Специјализованих већа и специјализованог тужилаштва Косова", како је пун и званични назив ове институције, био је извештај Парламентарне скупштине Савета Европе "Нечовечно поступање са људима и недозвољена трговина људским органима на Косову” познат и као “Извештај Дика Мартија", усвојен у јануару 2011. године. Функционишу на албанском и српском језику, а сврха оснивања је процесуирање ратних и злочина против човечности почињених током рата на Косову.

ЕУ је, на основу извештаја, у септембру 2011. основала Специјалну истражну радну групу, која је у лето 2014. године објавила да су докази прибављени током истраге довољни за подизање оптужнице, а исте године донета је одлука о оснивању специјализованог тела које ће се њима бавити.

Две године после изабране су секретарка и председница и тиме је тело почело званично са радом, а уз финансирање Европске уније и партнерских земаља.

У Холандији седиште али је систем Приштински

Специјализована већа и специјализовано тужилаштво су део правосудног система тзв. Косова, али им се седиште налази у Хагу - због заштите сведока.

Скупштина тзв. Косова је у августу 2015. године усвојила амандман на Устав којим се омогућава оснивање судског тела са специјалном надлежношћу, а потом је уз велике потешкоће донет лекс специјалис, иако касније умало оборен, који је уредио његово функционисање укључујући и поделу судија у одговарајуће панеле и успостављање специјализованог тужилаштва.

Привремени споразум са државом домаћином између тзв. Републике Косово и Краљевине Холандије потписан је у јануару 2016. године, а ступио је на снагу годину дана касније, тиме су Сепцијализована већа добила право да воде поступак у Хагу.

Ко су судије?

У саставу Специјализованих већа налазе се правни стручњаци са највишим квалификацијама у државама из којих долазе, а у Хагу морају да буду присутни само када процедура то од њих захтева.

Судије одрежује шеф Мисије ЕУЛЕКС, а по препоруци независне Комисије за избор. Комисија се састоји од двоје међународних судија са искуством из области међународног кривичног права и једног међународно постављеног званичника.

Судије које су тренутно ангажоване, њих 19, долазе из Европе и Северне Америке, њих четворо је из Немачке, по двоје из Холандије, Француске и Италије, а по један судија је из САД, Норвешке и Швајцарске.

Председница суда је из комшилука, односно Екатерина Трендефилова из Бугарске, која је раније обављала функцију судије Међународног кривичног суда.

Каква је надлежност специјализованих већа?

Специјализована већа и специјализовано тужичаштво временски су строго ограничена на догађаје од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године. У складу са тим покривају период од преко годину и по дана након завршетка рата и стављање Косова под међународну управу.

Под надлежност овог тела спадаће злочини који су или започети или почињени на Косову, а које су починили држављани, у то време тзв. Косова или СРЈ. Извештај Савета Европе из 2011. године посебну пажњу усмерио је на вађење органа на територији Албаније па се очекује да ће се Специјализована већа бавити овим злочинима.

Специјализовани суд надлежан је за злочина против човечности и ратне злочине, али и друге злочине под правним системом тзв. Косова.

Устав Косова прописао је да ће рад овог тела трајати пет година, али са могућношћу да буде завршен и пре, али и после тог времена, уколико обавештење о завршетку рада изостане.

Подсећамо да је нпр. Кривични трибунал, институција која се бавила ратним злочинима на подручју Југославије, формално функцију обављао 24 године.

Северу КиМ прете инциденти!  Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА