У складу са таквим политичким профилом је и најновија изјава која је заталасала јавност - да ће прва одлука нове власти после Вучића бити његово хапшење. Замирисало је то на револуционарну правду којој смо сведочили после смене Слободана Милошевића. Је ли баш до тога дошло?
- Наравно да јесте, али треба рећи да ту неће бити никакве злоупотребе закона. Полиција може да ухапси некога у кога сумња да врши кривична дела. Постоји чак и институт грађанског хапшења где грађани, уколико су присутни вршењу кривичног дела, лише слободе онога ко то ради. Што се тиче Вучића он за тако нешто пружа двеста разлога, а пре свега грађани имају разлог да га ухапсе јер су највећи сведоци и жртве његове тортуре и кршења закона: да ли је у питању отимање пензија, жртвовање седморо људи у удесу хеликоптера, игра око убиства Оливера Ивановића... Има много таквих примера и ствари које су очигледне а надлежни органи и у полицији и у правосуђу и у БИА све то такође знају. У свим тим институцијама имате људе који раде свој посао како треба. Ту не ваља врх и још неки део по дубини, али сигурно имате 50 одсто људи који су професионалци и патриоте и они то неће сакрити.
Знате ли ви и нешто више од овога што се наоко види кад сте изрекли овако јаку изјаву?
- Знам то и као неко ко је логиком дужности које сам својевремено обављао био у контакту с тим структурама, али појединости нећу да откривам јер би то сада било бацање у ветар. Међутим, подаци о криминалу власти постоје, у то нема сумње, и сигуран сам да и Вучић и људи око њега то знају. Биће јако интересантно грађанима у данима после избора на којима он изгуби власт, а надам се да ћемо имати довољно присебности, храбрости и мудрости да после тих неколико интересантних дана Србија уђе у један развој који приличи држави која је део Европе 21. века.
Ако сте већ хтели то да радите, имали сте шансу 2000-их, били сте савезни министар полиције, председник Националног савета за борбу против тероризма, председник Владе, а Шешељ, Милошевић, Дачић, Николић, Вучић... тада нису били ништа мање проблематични. Зашто је заобиђена лустрација, само немојте да се извлачите на Коштуницу?
- Нажалост, мораћу да кажем шта је историјска истина. Ми смо, пре свега на изборима 24. септембра, победили зло и аутократу који је био политички лудак и храбар, за разлику од Вучића који је кукавица, што је добро, јер не сме да почне ниједан рат. Ми смо зауставили пропадање Србије, велики број тих људи је склоњен или процесуиран, а Хаг нам је узео пет-шест најважнијих окривљених. Мени је жао што Милошевићу није суђено овде, па да каријеру заврши тамо где је и почео - у Пожаревцу. Предлог Закона о лустрацији сам ја потписао као председник Владе, усвојен је у парламенту, а његова примена је из оправданих процедуралних закона одложена на шест месеци или годину дана. Почео је да важи у 2004. години, а онда није спроведен десет година на колико је био орочен и нису га применили они који су после мене дошли на одговорне позиције у Србији, а то је Коштуница као председник Владе и Тадић као председник државе и за то нема оправдања.
Сто пута је прежвакано, али опет ћу вас питати, зар власт демократске опције није пропустила шансу да учврсти институције, неке је додатно разградила, рецимо, управо судство. Осећате ли личну одговорност за те пропуштене шансе?
- И ту ћу морати да пребацим одговорност. Влада Зорана Ђинђића од јануара 2001. године до марта 2004. (последњих годину дана сам је ја водио) урадила је све што је могла. Прво смо морали да решимо опстанак земље, да вратимо лекове у болнице и апотеке, бензин на пумпе, да вратимо државу у Уједињене нације, Савет Европе, Интерпол, Унеско, да вратимо покрадене пензије... Не можете, уз све то, да за две-три године и потпуно опоравите и учврстите институције.
Говорим о периоду од 2000. до 2012, то је ипак доста времена?
- Мислим да је 4. марта 2004. године Коштуница постао премијер и од тада је то успорено, сведено на минимум, а у неком делу се ишло и назад. Ми смо у његовој влади имали министарку која је хтела да поништи Дарвинову теорију еволуције. Ја сам то што се догађа јавно пребацивао и Тадићу и колегама. Од тог марта ја сам постао пасивни члан Демократске странке, али и највећи критичар у власти у којој је била и та ДС. Тад су моје колеге, можда из добрих намера, али ипак неоправдано, пропустиле да ураде домаћи задатак. То да се мириш са СПС-ом испод фотографије убијеног Зорана Ђинђића са реченицом како свако има свој бол, па да дођеш до тога да ослабиш Шешеља који је у Хагу тиме што ћеш да му разбијеш странку и онда противзаконито и неморално тој новој странци даш простор и у парламенту и у медијима, био је потпуни промашај.
Рекли сте да ћете одлуку о изласку на предстојеће изборе донети када буду расписани. То значи да нећете учествовати у бојкот кампањи, не учествујете у раду Скупштине, шта ћете радити све ово време?
- Политичке странке одлуку о учешћу на изборима увек доносе онда кад избори буду расписани и то је тако од како постоји парламентаризам. Да ли су изборни услови неподношљиви? Јесу. Да ли ће се они променити зато што ми нећемо да учествујемо на изборима? Где се то и кад десило? Потпуно се слажем са свима који кажу да је ово ауторитарна власт која крши законе и криминализована је, да је велики број медија разгласна станица не чак ни СНС-а, већ Вучићеве кујне, али то не значи да ми треба да побегнемо од мегдана, а ја бојкот тако видим. Мислим да до последњег дана пред изборе треба да се боримо за изборне услове. Не знам како ће бојкот кампања да изгледа, али сам у једној учествовао 1997. године и после четири дана смо због те одлуке сами себе псовали. Према томе, ми ћемо имати кампању за изборне услове и позивам и оне који су се већ изјаснили за бојкот да се боримо заједно у кампањи за изборне услове. То не значи да се и ми у тренутку расписивања избора нећемо прикључити бојкоту, али се можда за ових неколико месеци може урадити нешто, изаћи на изборе и остварити добар резултат. Не можемо победити Вучића јер нису председнички избори, али можемо да урадимо Вучићу оно што смо 1996. урадили Милошевићу и да то буде прва фаза његовог рушења. Након тога он пада на првим председничким изборима.
Претпостављам да сте, ипак, дубоко промишљали и вагали која је врста политичког самоубиства гора: бојкот или излазак на изборе под овим условима. Шта сте закључили?
- То јесте оно дупло голо у доминама, али бар се бори. Рано је да шест месеци пред изборе кажеш да си поражен. А знамо ли шта ћемо да радимо дан, месец, годину или, не дај боже, четири године дана после бојкота избора? Хоће ли неко да ми одговори?
Шта вам кажу ови који су се одлучили на бојкот?
- Кажу да ће Вучић да се постиди губитка легитимитета и учини историјске кораке. Рекао сам им да је то исто као кад политичком криминалцу пошаљете часну сестру очекујући да ће га она убедити да се промени. Нема шансе.
Наводите како Вучић једва чека неке "добре демократе" који ће са моралних висина одбити да учествују у прљавој изборној борби. Могло би се рећи да са ништа мање жеље чека и "добре демократе" који ће се на тим изборима појавити?
- То питање имплицира тврдњу да ако не бојкотујеш изборе, ти си сарадник Вучића. Ја бих стварно волео да видим тог јунака и генија који ће за мене и Нову странку и да помисли, а не да каже како ми нешто мувамо са Вучићем. Па нисам ја делио одушевљење Београдом на води из позиције градоначелника у светлу идеје да га град и Република граде заједно и нисам ја ишао са Вучићем код Клинтона да подржим Клинтонку! Хајде да се не играмо тиме. Онај који ме најгоре мрзи може да ми мисли свашта, али да помисли како шурујем са Вучићем, не може.
Ипак и ви сте напустили преговоре на ФПН-у након што сте сазнали да Вучић није прихватио предлоге Црте, Цесида, Транспарентности. Имају ли ти преговори икаквог смисла?
- Нажалост, уз све поштовање организаторима, мислим да немају. Очигледно да СНС то не схвата озбиљно и не само да сам тамо сазнао да нису прихватили ништа, него су још једном потврдили да Вучић не говори истину. Он је пре неколико дана рекао да је предлоге Црте видео пре три месеца и да је пет-шест предлога прихваћено. Када сам ове његове питао шта је прихваћено, рекли су ми да ништа није прихваћено, него они као имају добру вољу да нешто раде на томе. Тада сам схватио да нема потребе да више седим ту и што се Нове странке тиче, ми смо с тим завршили. И ако се деси неки битан напредак, мсилим да не може без међународног фактора. Могу само да поручим: Вучићу, позови одмах ОЕБС да почне с контролом изборног процеса. Ако то уради и они дођу почетком октобра, ја ћу се трудити да убедим колеге из опозиције да би тиме био створен минимум услова за изборе, јер ОЕБС не контролише само дан избора, него и медије у кампањи и финансирање и злоупотребу инфраструктуре и постизборни поступак.
Претпостављам да вас код власти све нервира, шта вам највише смета код опозиционих колега?
- Власт ме не нервира, него их се дубоко гадим. А колегама из опозиције замерам што нису урадили домаћи задатак од 2004. до 2012. и то што ми се чини да нису спремни за фајт. Кажу ми: нећу да се ваљам са њима у радикалско-напредњачком блату! Па него шта ћеш? Кад дивље свиње нападну твоје имање и благо, наравно да мораш да узмеш виле и угазиш у блато да их браниш, а не бежиш у суседно село и кажеш ја бојкотујем дивље свиње. Побиће ти све и на крају доћи и у то село.
Знам да су људи склони брзом забораву али опет чуди када многи кажу како је "било боље за време Слобе". Откуда то?
- Имате људе који дан-данас не верују да је човек био на Месецу или оне који не верују да је Земља округла, имате оне који личне неуспехе и крахове пребацују на конто општег стања и политике. И ја сам се тога наслушао и у шали сам предложио да негде на истоку Србије где у дужини од десет километара нема кућа и људи направимо један парк пет са пет километара, да га оградимо и назовемо "Деведесете". И да у њему буде све како је било у том времену, па ко воли, има бесплатан улаз. Да гледа ту телевизију, да једе ту храну, да сипа бензин у флаше, да добија сузавац и батине, да иде у ратове... Људи који то говоре не завређују коментар. А ако им то баш недостаје, увек могу да скокну до Северне Кореје.
Нове америчке нуклеарне бомбе имају дефект. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
