Трећег јануара амерички дрон усмртио је иранског генерала Касема Сулејманија, команданта бригаде „Кудс“, недуго након што је слетео у Багдад после посете Либану и Сирији. Осмог јануара ирански режим осветио се испаливши балистичке ракете на војне базе у Ираку с америчким и ирачким снагама.
Иако директна конфронтација између Вашингтона и Техерана остаје мало вероватна у догледној будућности, присутна су питања о томе какве би импликације тренутна ескалација могла имати за Либан и Сирију, посебно узимајући у обзир то да је Сулејмани био главни архитекта иранског ширења у Леванту. Међутим, Иран би се могао суочити с ограничењима за било какве осветничке активности у Либану и Сирији које би могао разматрати.
Иран ће очекивати више од својих савезника
Генерални секретар Хезболаха Хасан Насралах, који је био близак са Сулејманијем, био је први посреднички вођа унутар иранске орбите који је јавно проговорио након убиства. Он је рекао да је време да америчке снаге напусте тај регион и да је начин да се то убрза напад на војне позиције.
Од 2006. Хезболах је стекао неки вид независности од иранског режима у бављењу питањима повезаним с Либаном иако је та либанска оружана група постала у већој мери зависна од иранског режима за финансије као резултат америчких санкција усмерених ка либанским банкама и бизнисима који се баве Хезболахом. Остаје да се види хоће ли та аутономија остати на снази након Сулејманијевог убиства с обзиром на то да ће Иран очекивати више од својих савезника.
Иако Хезболах има способности, искуство и унутрашње структуре да изврши тајне активности у иностранству, више ће изгубити него добити од било какве операције која се посматра као одмазда за Сулејманијево убиство.
Предузимање војне акције против САД или Израела у Либану или на својој граници такође се чини мало вероватним у овом тренутку, узимајући у обзир озбиљну економску кризу у тој држави и све већу фрустрацију у шиитској заједници, која је била видљива током актуелних протеста.
Доминантна Русија
У међувремену, свака осветничка активност у суседној Сирији такође би могла бити ограничена. Иако је Хезболах знатно смањио своју улогу у Сирији, делом и због све веће фрустрације међу својим бирачима у Либану, та група могла би се поново појавити и потенцијално искористити слабе тачке америчких снага или на североистоку Сирије или у близини војне базе Ал-Танф.
И Иран би могао да предузме акцију у Сирији, посебно пред континуираним ваздушним ударима на његове позиције од израелских авиона – најновији се догодио 10. јануара у пределу Букамал на ирачко-сиријској граници. Оснажене израелске операције у Сирији могле би подстаћи Техеран да појача одвраћање пребацивши се на офанзивну позицију.
Али, и Хезболах и Иран биће ограничени у активностима због доминантног присуства Русије.
Руски председник Владимир Путин посетио је Сирију 7. јануара пре пута у Турску, који је намењен као подсетник да Русија неће дозволити САД и Ирану да свој сукоб помере у Сирију. Иако Москва жели да америчке снаге оду из Сирије, засад не жели да се то догоди силом под њеном присмотром.
Упркос ватреној реторици која долази из Техерана, војни одговор против САД или америчких интереса у Либану и Сирији чини се мање вероватним. Заправо, и САД И Иран имају мало простора за маневрисање у те две државе, где могу одабрати мање агресивне тактике, закључује Ал Џазира Балканс.
Да ли је потапање крстарице "Генерал Белгијано" ратни злочин или оправдани чин, сазнајте ОВДЕ!
Извор: balkans.aljazeera.net
