Пише: Велимир Ераковић
Прво, колико ја познајем историју, а познајем је врло добро, мени се чини да побуњеници (подстакнути од стране Италијана) против унитарног уређења краљевине СХС никада нису имали дресове, поготову не зелене боје. Штавише, назив су добили по боји папира на којој су представили свој проглас.
Друго, проглашавати Крста Поповића у том времену неким борцем за самосталну Црну Гору је својеврсни идиотизам, јер се исти залагао за федеративно уређење новонастале државе, а што ће се манифестовати кроз странку коју су основали у Цг, а која је носила назив Федералистичка странка. Да су хтјели самосталну Црну Гору, основали би ваљда странку која би се звала Суверенистичка странка? Логично!
Треће, пошто су већ означили да су дресови које су носили инспирисани зеленашима, могли су онда на истом том дресу да ставе и покајничко писмо Крста Поповића краљу Александру, у којем га дотични мали Зрнов моли за опрост, и ставља се на располагање краљу Ујединитељу. Ако им пак то писмо није одговарало, могли су на дресове ставити можда пасош Крста Поповића, и то из Белгије, у којем се он национално изјашњава као Србин. Но, ако ни то не одговара тим њиховим дресовима, могли су на исте ставити стихове химне које је писао Никола ( није Пашић) а та химна се зове Онамо намо.
Четврто, дресови су историјски утемељени таман као и серија "Божићни устанак", коју озбиљни филмски познаваоци смјештају у жанр комедије. А како и не би, када је један од консултаната на истој био Новак Аџић, човјек који се представља као историчар, а који је завршио право. То вам је исто као да неко заврши стоматологију, и након тога пожели да се бави хирургијом.
Да резимирамо, све што је урађено, све што се ради, сви накарадни симболи ове државе или што би рекао мој добри пријатељ Спасоје Томић овог провизоријума, јесу резултат покушаја индоктринације лажном историјом оних који своју идеолошку матрицу темеље на мисли црногорског усташе, једног од најближих Павелићевих сарадника Секуле Дрљевића. За оне који не знају дотични Секула се залагао за "самосталну" Црну Гору под италијанским протекторатом, а свесрдну помоћ у томе су му пружали Савић Марковић Штедимлија и на жалост Крсто Поповић. О овоме задњем је настала чак и народна пословица која каже " Није Крсто много бира, борио се за 300 лира".
И на самом крају, зна се какви дресови репрезентације Црне Горе треба да буду! Исти онакви каква је и црногорска народна ношња! Ни мање, ни више од тога!
Прочитајте ОВДЕ зашто је алармантно стање у Србији.
Извор: Правда
