Када је руски председник позвао ривалске лидере Либије да потпишу примирје у понедељак, чинило се да није узео у обзир легендарну тврдоглавост 76-годишњег Хафтара. Штавише, то што се осеаћао оснаженим да одбије Путина, сведочи о томе колико је постао непредвидив грађански рат Либије.
Бљесак бурне нарави, међутим, само је последњи збуњујући преокрет пре планиране либијске мировне конференције у Берлину у недељу. Само прошле недеље, покушај некадашње колонијалне силе Италије да посредује између Хафтара и Фаyез ал-Саррај, премијера либијске владе коју подржавају Уједињене Нације, завршио је тако што је потоњи отказао у последњем тренутку и одлетио кући.
Ништа се не одвија како је планирано, нити је онако како се чини, пише "Москов Тајмс".
Хафтар, са седиштем у источној Либији, започео је најновији рат у априлу офанзивом на главни град Триполи како би срушио Сарраја. Он је сада онај који баца препреке након што су његови супарници, под притиском њиховог заштитника Турске, потписали споразум о прекиду ватре у Москви. Хафтар је рекао да ће размислити о томе, али пре него што је целост ниподаштавања према Путину постала очигледна, он је већ отишао.
"Путин ово неће заборавити", рекао је Кирил Семионов, стручњак за Либију у Руском савету за међународне послове који је основао Кремљ. „Хафтар је практично побегао када се очекивало да потпише документ. То је показало недостатак поштовања према својим домац́инима и представља ударац за углед Русије. "
Позадина свега тога је агресивни улазак Русије и Турске у Сирију. Релативно мањи актери када су пре десетак година избили арапски протести, Москва и Анкара изводе драматичан помак у утицају у региону. Са повлачењем Сједињених Држава и западне Европе, постали су кључни играчи у игри геополитичког шаха у којој су они наизменично савезници и непријатељи. Награда мировног споразума могла би такође да укључује оживљавање уговора вредних милијарде долара склопљених у хаосу након свргавања Муамара Гадафија 2011. године.
Препрека за Кремљ уследила је мање од недељу дана након што је Путин направио кораке да оконча сукоб, заједно са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом. Руски званичници кажу да остају опрезно оптимистични да ће се Хафтар вратити на преговоре.
Две силе су се, међутим, нашле у неугодном положају због безброј сукобљених интереса у Либији, баш као и Италија, Француска и други потенцијални миротворци.
Без изненађења
Западни и арапски дипломати који су годинама радили на Либији рекли су да нису изненађени. Хафтар је започео своју битку за Триполи током посете генералног секретара УН-а и непосредно пред заказане мировне преговоре. Питање је да ли му Путин и Ердоган дозволе да се извуче са тим.
Хафтар је започео своју офанзиву уз подршку Египта и Уједињених Арапских Емирата, који су га сматрали иритантним савезником, али најбољом шансом за снажног вођу у бурној северноафричкој нафтној држави. Еволуирало је у рат заступника, са Русијом која шаље плац́енике да се боре за Хафтара и Турску који подржавају Саррајеву владу са седиштем у Триполију.
Било је само питање времена пре него што Путин и Ердоган склопе споразум како би јасно исклесали обојица своје интересе - како су учинили у Сирији - и тада приморали своје клијенте у примирје, изјавио је руски званичник Блоомбергу почетком прошле године.
Тај тренутак је дошао 8. јануара. Након што је Турска запретила да ц́е пружити подршку Триполију великим војним распоредом, Путин и Ердоган састали су се у Истанбулу и позвали на примирје 72 сата касније.
Ухваћен неспреман
Ниједна страна се претходно није трудила да се консултује с Либијцима, Египтом, Сједињеним Државама или УН, који раде на примирју од априла, рекли су агенцији Блумберг званичници упознати са разговорима.
Високи званичник владе са седиштем у Триполију брзо се укрцао на лет за Истанбул како би покушао да схвати шта се управо догодило, рекли су два званичника. Путин је потом телефоном ступио у контакт са вођама Египта и Уједињених Арапских Емирата, који подржавају Хафтара својом ваздушном војном силом.
Египат и УАЕ нису се сложили с тим споразумом за који су веровали да даје Турској превише уступака, рекао је званичник.
Турски званичник са знањем о састанку у Москви рекао је да примирје може омогућити Турској и Русији да сарађују у истраживању нафте и гаса. Такође би заштитили поморски споразум који је Турска извукла из владе са седиштем у Триполију у замену за војну помоћ, рекла је та особа. Тај договор оспоравају Грчка и друге европске земље које се плаше турског и руског упада у медитеранске воде.
У свему овоме, чини се да је САД била надмудрена од стране Русије у још једном сукобу на Блиском Истоку.
Вашингтон је обема странама слао мешовите поруке док стотине руских плаћеника нису стигле у септембру на линије фронта да подрже Хафтара. Недељу дана касније они или Либијци који управљају системом противракетне одбране оборили су амерички беспилотни авион, чија олупина тек треба да буде враћена. Америка је тада почела притискати Хафтара на примирје и надала се мировном споразуму који ће истиснути Русију, речено је Блумбергу неколико званичника са знањем о њиховим састанцима.
То што је Хафтар оклевао у Москви је било до планова за турску и руску мисију да примени примирје и клаузулу у документу која би га можда натерала да се повуче из подручја које он контролише на периферији Триполија, особа у Москви са знањем о преговорима је рекла. Русија је преценила своју способност да утиче на либијског војног вођу, саопштила је та особа.
Ердоган, који је стекао одобрење парламента за велику војну интервенцију, одговорио је на Хафтаров одлазак, претењом да ће га научити "лекцију". Један турски званичник није искључио употребу турских авиона Ф-16.
У међувремену, руско министарство одбране још увек не одустаје. Казало је да Хафтару треба више времена и сугерише да очекује да ће позитивно реаговати уочи мировног самита заказаног у Берлину, на којем би нас могло очекивати још више изненађења.
Како су Путин и Асад збијали шале на Трампов рачун погледајте ОВДЕ.
Извор: Ало
