Ловрековић је извесно време живео у Подгорици и радио у редакцији ИН4С-а, али је уочи избора ухапшен, а након тога депортован и забрањен му је улаз у државу.
Његов статус преносимо у целости:
Јутро, Подгорица, Римски трг. Српска кућа ни у најави. Украо од Рашка кафу за Бојану и мене, Рашко поп*здео.
Маки била при неким парама, Бајла уваљао неку робу, ја искукао од Гојка. Налили се, у сред радног времена. Јебо посао. Ја хоћу да упознам Мираша. Морам. Зовем, заказујем посету за сутра.
Притисак. Бојана тврди да ми више неће пружити руку. Остали исто. Анатема у ваздуху. Ипак идем у “црквену општину”. Нека рупа.
Дошао мамуран, у шорцу и неким полураспалим патикама. Напушава ме неки ађутант, каже како тако код Митрополита. Кажем, није мој Митрополит и ја нисам овде као ваш верник, него као новинар, пуши к*рац.
Излази Мираш, каже пусти будалу и уђи. Инсистира да попијемо по ракију. Ја као одбијам. Каже, мора, са Цетиња је. Пијемо, шта ћемо.
Пита брат: “Ј*беш ли шта ?”. Правим се да нисам разумео, понавља питање. Омакне се ту и тамо, кажем.
Каже: “Ј*би, ј*би, здраво је то и за тело и за дух”.
То је духовник. Господин.
Ракија је отишла.“
Још лупетања распопа Мираша прочитајте ОВДЕ.
Извор: Медији
