У интерактивној дискусији, аутори ће посетиоцима појаснити концепт текуће изложбе и, кроз сопствена искуства, приближити им концепт креирања уметничког дела, те дефинисати начине на које оно настаје.
Концептуално обједињен наративни ток у изложеним радовима представља својеврсни пресек критичког става уметника према систему, друштву које и даље почива на вредностима деведесетих година и рецидивном стању са којим се свакодневно суочавамо. Серија колажа на огледалима, фото тапетима, видео радовима приказују деформитете друштва које у корелацији са преузетим елементима са Запада (идеологија, контракултура, музика, уметност), бивају реконтекстуализовани, измењени и прилагођени географском поднебљу. Симболи на радовима су весници прошлости – они играју на границама културног наслеђа и аутохтоних вредности – присвојени су као фрагменти из српске прошлости.
Освртом на делатности деведесетих година и рекреирањем усвојених вредности данас, Бурић и Рацковић преиспитују значај контрајавности¸контракултуре и културе као усађеног нормативног система. Ескалацијом митолошких субјеката подземља деведесетих година, уметници у овом времену подсећају на разлоге њихових појава, критикују својство њихових улога у друштву и позиционирају посматрача унутар тих вредности. Кроз огледала, уочавамо сопствену рефлексију дивергентне целине – расцепа између свесног и несвесног, масовног и поткултуралног, јавног или контрајавног, нашег и туђег.
Враћањем у систем (или бежањем из њега) суочени смо са спознајом транскултуралних аспеката нашег позиционирања у друштву – кроз прихватање ексјугословенског наслеђа и личног апроприраног кроз културу слободе – Запада. Кроз тај модалитет и “бинарну националност”, посматрач на изложби сагледава значај разлика између симбола и њиховог измештања у реалност.
“Српски Селфие 2020” је трансмедијска изложба која кроз различите, експресивне технике уметничких израза измешта свој став из једног медија у други. Она као крајњи циљ има потребу да се ишчитавање вредности виде кроз лични однос према уметниковим ставовима. На тај начин се постиже декларација о слободној мисли ,необузданом ставу и аутономном ентузијазму који доводи до ивице сагледавања стварности као манипулативне форме политичког исказа из прошлости.
Колаборативни пројекат уметника Бориса Бурића и Ненада Џонија Рацковића постављен је у Галерији Дома омладине Београда до 31. јануара 2020.
Галерија Дома омладине Београда: радно време, уторак-субота од 12:00 до 21:00; недељом од 12:00 до 18:00; понедељком Галерија не ради.
Прочитајте ОВДЕ све о новим представама за тинејџере у Дому омладине.
Извор: Правда
