Најновије

САД воде битку векова против Русије и Кине како би зауставиле њихову доминацију, али постаће много горе

Деценија је почела са циљаним атентатом на иранског генерала Касема Сулејманија, ипак, још веће турбуленције нас очекују током читаве деценије: безброј промена Нове велике игре у Евроазији, које постављају САД против Русије, Кине и Ирана, три главна чворишта Евроазијске интеграције.

Илустрација (Фото: Правда)

Пише: Пепе Ескобар

Сваки геополитички и геоекономски акт који се промени у игри, у наредној деценији, мораће да се анализира у вези са овим епским сукобом.

Дубока држава и кључни сектори америчке владајуће класе апсолутно су престрављени што Кина економски већ надмашује „незаменљиву нацију“ и што их је Русија војно надмашила. Пентагон три евроазијска чворишта званично означава као “претње”.

Технике хибридног рата рашириће се са циљем да обуздају кинеску “претњу”, руску “агресију” и иранско “спонзорство тероризма”. Мит о “слободном тржишту” и даље ће се гушити под наметањем илегалних санкција, еуфеминистички дефинисаних као нова трговинска „правила“.

Ипак, то ће бити једва довољно за поништавање руско-кинеског стратешког партнерства. Да бисмо увидели дубље значење овог партнерства, морамо схватити да га Пекинг дефинише као окретање ка „новој ери“. То подразумева стратешко дугорочно планирање – кључни датум је 2049, стогодишњица Нове Кине.

Оквир вишеструких пројеката иницијативе Појас и пут – као и у Кини Нови пут свиле – је 2040-а, када Пекинг очекује да ће у потпуности уткати нову, мултиполарну парадигму суверених нација / партнера широм Евроазије и шире, које ће бити повезане лавиринтом појасева и путева.

Руски пројекат – Велика Евроазија – донекле одражава иницијативу Појас и пут и биће интегрисан у њу. Појас и пут, Евроазијска економска унија, Шангајска организација за сарадњу и Азијска инвестициона банка за инфраструктуру се приближавају истој визији.

Реалполитика

Дакле, ова „нова ера“, како су је дефинисали Кинези, у великој мери се ослања на уску координацију Русија-Кина, у сваком сектору. Произведено у Кини 2025. године обухвата низ технолошких и научних пробоја. У исто време, Русија се учврстила као неупоредиви технолошки ресурс за оружје и системе са којима се Кинези још увек не могу такмичити.

На последњем самиту БРИКС-а у Бразилији, председник Си Ђинпинг рекао је Владимиру Путину да „тренутна међународна ситуација са растућом нестабилношћу и неизвесношћу захтева од Кине и Русије да успоставе ближу стратешку координацију“. Путинов одговор: „У оквиру тренутне ситуације две стране треба да наставе да одржавају блиску стратешку комуникацију”.

Русија показује Кини како Запад поштује моћ реалполитике у било ком облику, а Пекинг напокон почиње да користи њихову. Резултат тога је да је након пет векова западне доминације – која је, успут, довела до пропадања Древних путева свиле – Хартленд враћен, успостављајући своју надмоћ.

У терминима меке моћи, истинска улога руске дипломатије постаће још важнија – подржали су је Министарство одбране на челу са Сергејем Шојгуом, Туван из Сибира и обавештајна рука која је способна за конструктиван дијалог са свима: Индија / Пакистан , Северна / Јужна Кореја, Иран / Саудијска Арабија, Авганистан.

Паралелно са тим, практично читава Азијско-пацифичка регија – од Источног Средоземља до Индијског океана – сада у потпуности узима у обзир Русију и Кину као контра-силу америчкој поморској и финансијској сили.

Улози у југозападној Азији

Циљано убиство Сулејманија само је један потез на шаховској табли југозападне Азије. Коначно је у питању макро геоекономска награда: копнени мост од Персијског залива до источног Медитерана.

Прошлог лета, трилатералним споразумом Иран-Ирак и Сирија утврђено је да је „циљ преговора активирање иранско-ирачко-сиријског коридора за транспорт као део ширег плана оживљавања пута свиле“.

Не би могао да постоји бољи стратешки коридор који би истовремено могао да се повеже са Међународним саобраћајним коридором север-југ; Иран-Централна Азија-Кина повазаност све до Тихог океана; и отварање Латакије према Средоземљу и Атлантику.

Оно што је на хоризонту је, у ствари, подсекција иницијативе Појас и пут у југозападној Азији. Иран је кључни чвор ове иницијативе; Кина ће бити снажно укључена у обнову Сирије; и Пекинг-Багдад потписали су више уговора и основали ирачко-кинески фонд за обнову.

Брз поглед на карту открива „тајну“ због које САД одбијају да се спакују и напусте Ирак, како то захтева ирачки парламент и премијер: да спрече стварање овог коридора на било који начин. Поготово када видимо да сви путеви које Кина гради кроз централну Азију у коначници повезују Кину са Ираном.

Коначни циљ: Ујединити Шангај на источном Медитерану 

Колико год Пекинг жели да економским коридором повеже Арапско море са Сињангом, Индија жели да се повеже са Авганистаном и Централном Азијом преко Ирана.

Ипак, улагања Индије у Чабахар можда неће постићи ништа, с тим што Њу Делхи још увек размишља о томе да ли да постане активан део америчке „Индо-Пацифичке“ стратегије, што би подразумевало одбацивање Техерана.

Заједничка морнаричка вежба Русија-Кина и Иран крајем децембра, која је почела тачно из Чабахара, била је правовремено буђење за Њу Делхи. Индија једноставно не може да приушти да игнорише Иран и да на крају изгуби кључни чвор повезивања.

Непроменљива чињеница: свакоме треба и свако жели повезаност са Ираном. Из очитих разлога, од Персијског царства, ово је привилеговано средиште свих трговинских праваца средње Азије.

Поврх свега, Иран је за Кину питање националне безбедности. Кина снажно улаже у иранску енергетску индустрију. Сва билатерална трговина биће подмирена у јуанима или у корпи валута, заобилазећи амерички долар.

Амерички неокони, у међувремену, још увек сањају оно чему је тежио Ченејев режим у последњој деценији: промена режима у Ирану која би довела до тога да САД доминира Каспијским морем , одскочна даска у Централној Азији, на само један корак од Сињанга и наоружавање против-кинеским осећањима. 

Битка векова

Постоје изузетно озбиљни покушај теоретизације огромне сложености иницијативе Појас и пут – посебно имајући у виду да је флексибилан кинески синкретичан приступ креирању политика, прилично збуњујући за западњаке. Нова књига „Утицај кинеске иницијативе Појас и пут“ Џереми Гарлика детаљно обрађује вишеструку природу трансрегионализма иницијативе као еволуирајући органски процес.

Царски креатори политика неће се трудити да разумеју како и зашто ова иницијатива поставља нову глобалну парадигму. Самит НАТО-а прошлог месеца у Лондону понудио је неколико упутстава. НАТО је некритички усвојио три америчка приоритета: још агресивнија политика према Русији; обуздавање Кине (укључујући војни надзор); и милитаризација свемира.

Тако ће НАТО бити увучен у “Индо-пацифичку” стратегију – што значи обуздавање Кине. А како је НАТО оружана рука ЕУ, то подразумева да се САД меша у начин на који Европа послује са Кином – на свим нивоима.

Москва, Пекинг и Техеран су у потпуности свесни улога. Дипломати и аналитичари раде на тренду да трио уложи заједнички напор да се међусобно заштите од свих облика хибридног рата – укључујући санкције – покренуте против сваког од њих.

За САД, ово је заиста егзистенцијална битка – против читавог процеса интеграција у Евроазију, Нових путева свиле, Руско-кинеског стратешког партнерства, тог руског хиперсоничног оружја, дубоког гађења и бунта против америчких политика широм глобалног југа, скоро неизбежног колапса америчког долара.

Оно што је сигурно је да Царство неће отићи тихо у ноћ. Сви бисмо требали да будемо спремни за битку векова.

Лавров директно упозорио НАТО, алијанса покренула план за тотални рат! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs

Бонус видео

Крагујевац не да светиње

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube