Најновије

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ ИСТРАЖИО: Ево који су Ердоганови интереси у Либији и шире!

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган сада има прилику да пружи војну подршку влади у Триполију. То је веома ризичан план, сматра Рајнер Херман новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга.

Либија (Фото: Јутјуб)

То је веома ризичан план, сматра Рајнер Херман новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга.

Оправдавање распоређивања трупа у Либији чињеницом да су у питању интереси Анкаре у тој северноафричкој земљи, говори о повећаном самопоуздању Турске под њеним председником Реџепом Тајипом Ердоганом. Јасно је следеће: Турска сада Либију види као део свог дворишта и за разлику од Европе која је у улози публике, спремна је војно да подржи своје интересе.

Закон, који је турски парламент одобрио у четвртак, не односи се само на Либију. Јер закон каже да сукоб у Либији угрожава турске интересе широм Северне Африке и Средоземља. Турска, земља брзог развија, жели да стане међу најјаче играче.

Нејасни циљеви

Од сада па у наредних годину дана, председник Ердоган може по сосптвеном нахођењу да шаље војнике и оружје у Либију. Политички циљеви војне интервенције остају нејасни. Јасно је само да Ердоган жели да спаси либијску владу премијера Фајеза Сараџа. У замену за војну помоћ, Сараџ подржава турску која тврди да има право на део копна у Средоземљу, у којем се претпостављају велика лежишта природног гаса. Без подршке Сараџа Ердоган тиме не би могао да се заноси.

Ердоган не оспорава да се авантуром у Либији Турска додатно изолује. Напротив, он се бори још одлучније. Турска нема подршку ниједне друге медитеранске земеље: беспомоћни арапски свет оптужује Турску за кршење међународног права. Као и увек, Европа је забринута због дешавања. А опозиција у Турској која је у прошлости поуздано подржавала „прекограничне операције", овај пут жестоко протестује против интервенције у Либији.

Неотоманске фантазије

Упркос томе, Ердоган непоколебљиво води своју политику према Либији. Јер слабост, делом чак и имплозија арапског света - њему иде на руку, баш као и преокупираност Европом самом собом. То само још више надахњује нео-османске фантазије турског руководства. Уосталом, Либија је припадала Османском царству до 1912. године, као и грчки архипелаг Додеканез. То би - уколико би поморски споразум између Либије и Турске постао стварност - у будуц́ности постало „турско море".

Међутим, опасности за Турску су огромне. Јер побуњенички генерал Калифа Хафтар, који хоће да постаневојни владар над целом Либијом, има снажне савезнике - попут Русије, Уједињених Арапских Емирата и Египта. Они се не би устручавали да Хафтару дају још више оружја и плаћеника. Тада би се Турска брзо нашла под точковима у ескалирајућем грађанском рату у Либији. И могла би да заборави интересе за које сада тврди да их брани. А ако би се потом покренуо нови талас избеглица из Либије у Турску, она би могла да постане жртва сопствене политике.

ПрочитајтеОВДЕ  зашто је Трамп урлао на особље.

Извор: Дојче Веле на српском

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА