Када су му, као једну од могућих опција, предложили убиство генерала Касема Сулејманија, нису веровали да ће се он одлучити за тако екстремно решење.
Aмерички медији наводе да је уобичајено да званичници Пентагона представљају председнику екстремна решења како би у односу на њих друге варијанте деловале разумније.
Мада је Трамп првобитно одбацио прелог за Сулејманијево убиство 28. децембра, разбеснео се кад су припадници милиција, које подржава Иран, напали америчку амбасаду у Ираку, извештава “Нјујорк тајмс”, позивајући се на Пентагон и званичнике Трампове администрације. А онда је другог јануара шокирао званичнике Пентагона када је изабрао најрадикалније решење.
Касније је Трампова администрација правдала нападе тобожњим Сулејманијевим планирањем напада који "само што се није био догодио", али се наводи да унутар администрације није постојала сагласност о томе.
Један од америчких званичника рекао је да није било доказа о планираном нападу и да је Сулејмани вероватно “обављао редовне активности”.
После Сулејманијеве смрти тензије између САД и Ирана драматично су ескалирале, а високи ирански командант упозорио је у петак да већ имају спремних 35 могућих мета за противнапад, те да ће вероватно напасти америчке бродове у Ормуском мореузу, Оманском заливу и Персијском заливу.
Трамп је на Твитеру упозорио Иран да не предузима мере одмазде, запретивши да су Сједињене Државе одабрале 52 мете удара - по једну за сваког од 52 Американца који су током талачке кризе 1979. више од годину дана држани у америчкој амбасади у Техерану. Он је такође запретио да је реч о метама од веома високог значаја за Иран и иранску културу.
“Ти циљеви и сам Иран биће погођени врло брзо и врло жестоко. САД не жели нове претње!”, написао је амерички председник.
Прочитајте ОВДЕ зашто међународна коалиција на челу са САД мења стратегију на Блиском истоку.
Извор: Блиц
