Најновије

Могу ли Срби у Америци да одлуче победника избора?

Специјални изасланик и блиски сарадник америчког председника Доналда Трампа, Ричард Гренел у посети је српској заједници у Милвокију. Неочекивана посета Гренела доводи се у везу са предстојећим изборима у САД, а експерти кажу да Американци српског порекла могу да имају важну улогу у кључним, „свинг“ државама, где подједнаке шансе за победу имају и Трамп и његов демократски противник Џо Бајден.

Избори 2020. (Илустрација: Pixabay)

Када је најмлађа Трампова ћерка Тифани посетита Београд прошле године, њена посета престоници Србије схваћена је као почетак нове ере у односима Сједињених Држава и Србије. Са 750.000 Американаца српског порекла који живе у, за изборе кључним државама попут Аризоне, Охаја, Мичигена, Висконсина, Флориде и Пенсилваније, многи се питају ко ће добити њихов глас на предстојећим изборима 3. новембра.

С једне стране, у ситуацији када корона хара Америком, многи Срби су склони да дају свој глас Бајдену.

“Ова пандемија је тешко погодила све мигрантске заједнице и економске последице се стварно осећају. Многи су склони да подрже кандидата који се бави овим проблемом и који има нека потенцијална решења”, рекао је за Вол Стрит Интернешонел, Иван Грујић из Мичигена.

Оно што је проблем с Бајденом за многе Србе је његово понашање током сукоба на Косову 1999. године. НАТО је 78 дана бомбардовао Србију и подржавао косовске Албанце, без одобрења Савета безбедности НАТО и директно кршећи повељу УН.

Срби нису заборавили Бајденову ентузијастичну подршку бомбардовању које је изазвало огромне штете и људске жртве које се и данас осећају јер је НАТО користио осиромашени уранијум у бомбардовању махом цивилних мета, због чега је стопа смртности од рака и леукемије међу најгорим у Европи.

Америчка политика према Србији у време када је Бајден био потпредседник САД доживљена је међу српском популацијом у Америци као шамар јер су две земље у оба светска рата биле савезници. Председник Вудро Вилсон је 28. јула 1918. наредио да се изнад Беле куће подигне српска застава у знак солидарности Американаца са Србима током Првог светског рата. До данас, то је част коју је ретко која земља доживела.

Где ја падох, ти преузми

Тамо где Бајден “нема прођу”, Трамп има подршку. После 2008. када је Косово једнострано прогласило независност од Србије, дошло је до замрзавања односа Београда и Приштине и та пат позиција трајала је све до лета ове године када је Трамп организовао и посредовао у преговорима две стране у Белој кући. Отопљавање односа Вашингтона и Београда подстакло је неке српске Американце да помисле да је Трамп њихов председник.

Споразум коме је Трамп посредовао предвиђа заштиту верских објеката на Косову, као и слободу вероисповести а то је за Србе у Америци који су гледали уништавање српских манастира и гробаља на Косову, велика ствар, пише ВСИ магазин. Према подацима Међународног центра за транзициону правду, косовски Албанци уништили су 155 православних цркава и манастира у периоду од јуна 1999. до марта 2004.

“Мислим да је за многе од нас Косово већ дуже време тема која нас мучи. Многи Срби су морали да побегну са Косова и потраже уточиште негде другде. Неки су остали и живе у језивим условима. Стопа криминала тамо је висока, сегрегација уобичајена а приступ институцијама немогућ за Србе који тамо живе”, каже Александра Тешановић која је била на Косову 2018.

“Стога, ће председник који бар признаје шта се тамо догодило и који ради на решењу, дефинитивно утицати на наше одлуке”, додала је она.

Ана Петронијевић, директорка стратешког партнерства хуманитарне организације “28. јун”, међународне хуманитарне организације активне на простору Западног Балкана и прве организације из региона која је добила Статус специјалног саветника унутар Економског и друштвеног савета Уједињених Нација (ЕЦОСОЦ) каже да њихова организација највише посла има на Косову где се бави санирањем последица “НАТО агресије”.

Петронијевић сматра да ће осећања Срба о овом питању утицати на многе српско-америчке бираче. Каже и да је хуманитарни рад на Косову тежак због тензија између Срба и Албанаца које не јењавају и да њена организација пажљиво прати америчке изборе.

“Видели смо како је уништење инфраструктуре директно утицало на стварање зачараног круга сиромаштва и дугорочних сукоба у региону. Још више забрињавају директне последице по здравље људи које су биле жртве агресије. Наша организација вредно ради на пружању финансијске и медицинске помоћи овим појединцима. Већи део наших донатора је из САД и утицај овога на њих и њихове најмилије сигурно им није далеко од памети”, рекла је она.

Председник организације Филип Филипи слаже се са Петронијевићевом. “Док је пандемија директно утицала на заједницу, Американци српског порекла се врло добро сећају бомбардовања њихове домовине 1999. године и некажњене агресије коју су подржавали политичари естаблишмента, укључујући у то време и Џоа Бајдена”, каже Филипи.

У напетој трци за место у Белој кучи, где је важан сваки глас, многи од 750.000 Американаца српског порекла имаће пред собом тежак избор.

“Језичак на ваги” у корист Трампа

Српски медији у САД пренели су јуче да је Гренел посетио је локалну српску заједницу у Висконсину, у оквиру кампање Иницијативе “Срби за Трампа 2020” и да ће у недељу присуствовати литургији у храму Светог Саве у Милвокију.

Посета Трамповог сарадника показатељ је да амерички председник рачуна на подршку једне од већих заједница Србо-Американаца у САД. Према последњим проценама, највише Американаца српског порекла живи у Чикагу, али су заједнице у Милвокију, Бафалу, Кливленду, Индијанаполису, Питсбургу, Лод Анђелесу, Финиксу и Грнсбору прилично велике и важне.

Срби у Милвокију имају најстарију школу и једну од најлепших православних цркава у САД – Саборну цркву Светог Саве која је пре десетак година обележила век постојања.

Спољнополитички уредник часописа “Хрониклс“ Срђа Трифковиц́ каже да би Американци српског порекла могли да буду “језичак на ваги” у корист Трампа у три савезне државе – Мичигену, Висконсину и Пенсилванији, док у Илионоју, где живи највише Срба, већина гласа за демократског кандидата и то континуирано од 1972. године.

“У Висконсину имамо доста велику српску заједницу у Милвокију, у Пенсилванији у Питсбургу, заједницу насталу још у време кад је то био центар челичне индустрије Америке, и у Мичигену имамо српске заједнице у Детроиту и Флинту. Ту говоримо о разлици од неколико хиљада гласова, што није безначајно уколико буде крајње изједначена борба“, рекао је Трифковић за Спутник.

Састав владе Србије можете прочитати ОВДЕ.

Извор: Нова.рс

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS